Нови документи о осуђеном сексуалном преступнику Џефрију Епстину садрже једно име које је привукло посебну пажњу – у питању је француски председник Емануел Макрон, преноси РТ.
Министарство правде САД објавило је у петак нову траншу докумената повезаних са Епстином.
Макроново име нашло се на великом броју страница фајлова, укључујући имејлове и референце у којима се спомиње политичар, пре и после његовог избора за председника Француске 2017. године.
Записи указују на то да је Епстин тврдио да је Макрон од њега тражио помоћ у различитим питањима.
У преписци из 2016. године у којој се описују пословни разговори, наведен је и Макрон, који је тада обављао функцију министра економије.
Султан Ахмед бин Сулејем, бизнисмен из УАЕ, навео је да је присуствовао ручку у Јелисејској палати и водио разговоре са тадашњим министром.
“Ручао сам у Јелисејској палати. Имао сам леп разговор са француским министром економије, господином Макроном, у вези са нашим пословањем у Француској”, стоји у поруци Бин Сулејема.
Година 2018. била је плодоносна када је реч о контактима Макрона са осуђеним сексуалним преступником.
Крајем августа, Епстин је тврдио да је Макрон од њега тражио савете о “готово свему, укључујући институције, политике и науку”, додајући да Макрон “жели да предводи Европу, а можда и свет”.
Дана 12. септембра уследила је порука америчком бизнисмену Тому Прицкеру, помињући састанак у који је био укључен Макрон.
“Жак вечера са Макроном вечерас, тако да је тајминг био савршен”, наводи се у текстовима.
Пет дана касније, поново је француски председник био тема разговора, сада много озбиљнијег. Епстин је послао поруку председнику и генералном директору Светског економског форума Бергеу Брендеу и навео да су информације које дели поверљиве.
“Од Макрона: Верујемо да је неопходно да поново осмислимо, обновимо и измислимо (и) управљање и формат међународних институција, обавезе и односе између јавних и приватних актера и социо-економске инструменте како бисмо се боље суочили са овим изазовима. Које социо-економске иновације бисте подржали да би се промовисала ‘прогресивнија’ будућност?”, наводи се у поруци у којој је Епстин цитирао Макрона.
Француско председништво до сада није издало званичан коментар поводом ових докумената.
Министарство правде САД недавно је објавило огромну архиву од више од три милиона страница, 2.000 видео-записа и 180.000 слика повезаних са Епстином, у складу са Законом о транспарентности Епстинових досијеа, који је 19. новембра прошле године потписао председник САД Доналд Трамп.
Досијеи садрже фотографије познатих личности, транскрипте велике пороте и истражне записе, иако су многе странице снажно редиговане ради заштите жртава.
Међу онима који се налазе у списима је бивши словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак, има политичара из Приштине, а ту је бивши британски амбасадор у САД, лорд Питер Менделсон, који је поднео оставку на место у Лабуристичкој партији.
Менделсон – бивши министар у влади Тонија Блера познат по надимку “принц таме” – који је прошле године смењен са своје функције у Вашингтону након открића о “љубавном” писму од десет страница послатом “најбољем пријатељу” Епстину, саопштио је да се повлачи из чланства у странци како би избегао “даљу срамоту”.
Епстин је пронађен мртав 10. августа 2019. године у затвору у Њујорку, где је извршио самоубиство вешањем док је чекао суђење. Суочавао се са савезним оптужбама за вођење мреже за трговину људима у сексуалне сврхе, која је укључивала малолетне девојке и жене, а његова смрт се догодила док је био у притвору у поправном центру Метрополитен.
