Изјава немачког канцелара Фридриха Мерца да је његов циљ репатријација 80 одсто Сиријаца у наредне три године изазвала је бурне коментаре у јавности и широм политичког спектра, а економски стручњаци су упозорили да би то нанело озбиљан ударац привреди и угрозило њен раст.
У Немачкој тренутно живи више од 950.000 људи пореклом из Сирије, а према подацима Савезног бироа за запошљавање од тог броја је око 320.000 запослено.
Институт немачке привреде (ИW) из Келна је саопштио да је у августу 2025. године у Немачкој стално запослено било 260.000 Сиријаца, са узлазним трендом, а од тога око 80.000 на пословима које предузећа јако тешко попуњавају.
Према подацима ИW, највише Сиријаца ради у сектору морорних возила, транспорту и логистици, угоститељству и здравству. Од укупног броја запослених, приближно половина су стручни радници а око десет одсто специјалисти и стручњаци.
Уз то, у Немачкој студира 21.000 младих Сиријаца, а 7.000 су практикатни, и то такође делом у дефицитарним занимањима као што су стоматолог, монтажер грејне и санитарне технике, или грађевински електроинсталатер.
ИW истиче да у истраживању није узето у обзир око 250.000 грађана Сирије који су од 2015. до 2024. године добили немачко држављанство, јер се они на тржишту рада се воде као Немци.
Као важан фактор, економисти ИW истичу и просечну старост Сиријаца од око 27 година, а приближно трећина, 328.400 особа су малолетници. “У светлу демографских промена и очекиваног смањивања броја радно способног становништва та група је значајан резервоар за тржиште рада”, пише ИW.
Институт подсећа да је 2024. године у Немачку на основу регуларних радних дозвола из трећих земаља дошло свега 54.900 особа, “што није ни издалека довољно да се компензује пензионисање генерације бејби-бумера”, односно људи рођених између 1946. и 1964. године.
“Из те генерације ће само у овом законодавном периоду у пензију отићи 5,1 милиона људи, а на њихово место долази свега два милиона људи”, истакао је ИW, упозоравајући да захтев за паушалним повратком Сиријаца “игнорише комплексност интеграције Сиријаца” и крије опасност да из Немачке оду и квалификоване и добро интегрисане особе.
И Немачки институт за економска истраживања (ДИW) из Берлина је, у одвојеном саопштењу, упозорио да би одлазак радника из Сирије умногоме појачао пробем са мањком радне снаге у секторима као што су транспорт, логистика, у одређеним производним делатностима, али и у здравству.
ДИW је упозорио да због деографских промена и старења немачког становништва “последице надилазе појединачне секторе” и да би могли да успоре потенцијал раста целокупне привреде и закоче привредни опоравак.
“Зато су додатна имиграција и дугорочно задржавање већ досељене радне снаге централни фактор за амортизацију демографских промена”, саопштио је ДИW.
Данас је и Асоцијација немачких градова изразила очекивање да ће влада у Берлину предузети кораке како би стручни радници из Сирије могли да остану у Немачкој, без обзира на процене власти да се ситуација у њиховој домовини нормализовала.
Мерц је изјаву о репатријацији 80 одсто Сиријаца у наредне три године дао 30. марта на конференцији за новинаре после састанка са прелазним председником Сирије Ахмедом Ал Шаром.
После бројних критика да је његов план политички нереалан или да је економски штетан, Мерц је синоћ рекао да је циљ о репатријацији 80 одсто Сиријаца на састанку изнео сиријски председник.
Изјава је изазвала несугласице и у владајућој коалицији Мерцових демохришћана и социјалдемократске СПД.
