Ова 2026. је година избора у Немачкој: у пет од 16 савезних покрајина бира се нови покрајински парламент. СПД има мало разлога за оптимизам. Према проценама истраживача јавног мњења, у две покрајине јој – после деценија – прети губитак власти. У још две покрајине социјалдемократе у актуелним анкетама освајају само једноцифрене проценте. Но, три од пет покрајина тек на јесен бирају нове владе, преноси “DW”.
Ни на савезном нивоу нема успеха: СПД се већ дуго креће између 13 и 16 одсто.
Шта се догодило са некадашњом народном партијом која је у својим најбољим временима освајала гласове готово сваког другог бирача у Немачкој?
СПД је изгубила раднике
Да бисмо разумели шта је пошло по злу у СПД-у, морамо се осврнути далеко уназад. Основана је као класична радничка партија у другој половини 19. века – као политички представник практично обесправљених фабричких радника. Дуго радно време, ниске плате, несигурни послови, недостатак безбедности на раду и недостатак станова карактерисали су њихове несигурне животе.
У историји Савезне Републике Немачке, обични радници су дуго били традиционални гласачи СПД-а. Социјалдемократе су се залагале за политику која је обећавала образовање, успон и успех без обзира на порекло. Данас традиционална радничка класа више не постоји. Добро плаћени индустријски радници одавно чине средњи слој друштва.
Странка Левица: отцепљење од СПД-а
Према анализи института за истраживање јавног мњења Форса из новембра 2025. само девет одсто обичних радника и незапослених данас би гласало за СПД.
Они који се осећају друштвено запостављеним данас често симпатишу Алтернативу за Немачку (АфД), странку која је делимично крајње десничарска. Институт инфратест-димап је у фебруару 2025. објавио податке према којима 38 одсто радника гласа за АфД.
Многи бивши бирачи СПД-а прешли су и у Левицу. Горко за социјалдемократе: Левица је настала и из незадовољства социјалном политиком СПД-а за време бившег канцелара Герхарда Шредера(СПД). С њим на челу су социјалдемократе1998. победиле на савезним изборима са готово 41 одсто гласова. Шредерово уверење било је да се избори не добијају на левици, већ у политичком центру друштва. Суочен са високом незапосленошћу и посрнулом привредом, спровео је радикалну реформу социјалне државе – „Агенду 2010“. Државна социјална давања су смањена, заштита од отказа ублажена, а сектор ниских зарада проширен.
СПД је изгубила половину својих бирача
Конзервативне странке ЦДУ/ЦСУ поздравиле су реформску агенду са одушевљењем. За немачку привреду она је била успешна.
Унутар СПД-а, међутим, избили су тешки сукоби. Лево крило партије се побунило и више није желело да подржава Шредерову политику: истакнути бивши чланови СПД-а и синдикалци 2005. основали су сопствену леву партију.
У року од десет година СПД је изгубила готово половину својих бирача, делом и у корист Зелених и ЦДУ-а. Ангела Меркел, председница ЦДУ-а и канцеларка, померила је ЦДУ програмски ка политичком центру. Критичари су говорили о „социјалдемократизацији“ ЦДУ-а.
Недостатак профила у „великој коалицији”
Бирачима је постајало све теже да уоче суштинске разлике између Уније и СПД-а. Томе је допринело и то што су ЦДУ, ЦСУ и СПД од 2005. до 2021. већину времена владале заједно у коалицији. СПД је у том периоду пристајала на бројне компромисе и постепено губила сопствени политички профил.
Због великог губитка поверења бирача, захтеви за програмским заокретом долазили су из левог крила партије које је сматрало да је потребно више левичарске социјалне и пореске политике. Имућни и они који добро зарађују требало је да сносе већи терет кроз више порезе и доприносе, док је требало спречити смањења социјалних давања. Међутим, у коалиционим владама у којима је СПД учествовала, тешко да је било шта од овога могло бити спроведено у дело.
„Семафор-коалиција“ – интермецо с негативним последицама
Уочи савезних избора 2021. СПД је у анкетама била на 16 одсто. Затим је ЦДУ направила велике грешке, СПД је на крају победила. Партија се понадала да је поново на путу успеха.
Десило се супротно. У коалицији коју је предводио канцелар Олаф Шолц (СПД), заједно са Зеленима и економски либералном ФДП, брзо је дошло до тешких сукоба и блокада. Такозвана семафор-коалиција распала се пре времена, а углед СПД-а је додатно нарушен.
На савезним изборима 2025. освојила је 16 одсто гласова. Директор института Форса, Манфред Гилнер, говорио је после избора о ситуацији која „егзистенцијално угрожава“ СПД.
Нови програм СПД-а скреће улево
Упркос томе, социјалдемократе су поново ушле у коалицију са ЦДУ/ЦСУ као мањи партнер – и сада се суочавају са старим проблемима. Поново им прети опасност да поред Уније не успеју да изграде сопствени профил.
СПД до 2027. ради на новом програмском документу, у којем би требало да доминира левичарска социјална политика. Али колико је то уверљиво? С обзиром на коалиционог партнера, такви захтеви нису оствариви.
ЦДУ је под вођством свог председника странке и канцелара Фридриха Мерца поново постала знатно конзервативнија и померила се удесно. Суочена са празном државном касом и веома слабом привредом, Унија захтева смањење социјалних расхода и нови „тренутак Агенде“: неопходна је велика реформа социјалне државе у области пензија и здравства.
Колико дуго ће опстати коалиција?
СПД такође сматра да су реформе неопходне, али инсистира на томе да нико на крају не сме да буде у лошијем положају. Због тога би богати морали да плаћају више пореза и социјалних доприноса. За то постоји подршка становништва. СПД је у последње време у анкетама благо профитирала од захтева за већом друштвеном правдом.
Међутим, Унија одбија повећање пореза. Унија и СПД тренутно покушавају да избегну отворени сукоб због избора у две покрајине, заказаних већ за март. Ипак, савезна влада делује све парализованије у унутрашњој политици. Сагласност тренутно постоји тек око предлога да се деци млађој од 14 година забрани приступ друштвеним мрежама.
Може се поћи од тога да ће се ситуација у коалицији поново покренути – после избора у две покрајине. Што лошије СПД прође у Баден-Виртембергу и Рајнланд-Фалцу то ће бити већи притисак унутар партије да покаже више сопственог профила и да се јасније дистанцира од Уније. Можда се то може упоредити са сликом дављеника који, у борби за опстанак, све снажније млати око себе.
