Цене горива и мазива у Европској унији порасле су у априлу за 20,8 одсто међугодишње, додатно убрзавши у односу на мартовски раст од 12,9 одсто, објавио је “Евростат”. Према актуелним подацима, цене горива и мазива су у априлу порасле у свим земљама чланицама Европске уније, а 15 држава је пријавило раст већи од 20 одсто.
Највећи међугодишњи скок цена забележен је у Луксембургу – 33,8 одсто, Француској и Шведској – по 29,3 одсто, Летонији 28,1 одсто и Бугарској 27,8 одсто.
Најмањи пораст цена регистрован је у Мађарској – 1,5 одсто, Пољској 8,8 одсто и Италији 12,9 одсто.
И бензин и дизел највише поскупели у Словенији
Цене дизела су порасле за 33,7 одсто међугодишње, а бензина за 13,6 одсто у априлу, док је на месечном нивоу раст износио 7,9 одсто за дизел и 2,4 одсто за бензин, наводи се на веб страници “Евростата”.
Гледано по државама чланицама Европске уније, највеће месечно поскупљење дизела пријављује Словенија 23,5 одсто, Бугарска 19,5 одсто и Кипар 18 одсто, а најмање Пољска 1,9 одсто, Румунија 2,3 одсто и Бугарска 2,6 одсто.
Бензин је међумесечно највише поскупео у Словенији 12,9 одсто, док су Румунија, Шпанија и Пољска пријавиле пад цена у односу на март.
Сукоб на Блиском истоку додатно је погоршао критичну ситуацију у европским државама, које су већ драстично смањиле увоз руске енергије од ескалације сукоба у Украјини 2022. године.
Енергетски шок повезан са Ираном натерао је Велику Британију да изда привремену дозволу за увоз дизела и млазног горива руског порекла како би стабилизовала тржишта потресена поремећајима у пловидби кроз Ормуски мореуз. Том рутом се транспортује око 20 одсто светске нафте и течног природног гаса. Сличан потез су почетком недеље повукле и САД, продужавајући изузеће од санкција за ограничену куповину руске нафте која се увози морским путем.
Неколико званичника ЕУ позвало је на обнављање енергетских веза са Русијом како би се решила криза, док је нови мађарски премијер Петер Мађар прогнозирао да ће се Европа поново окренути Русији када је реч о куповини руских енергената.
Усклађивање заокрета Мађарске ка Бриселу с енергетском политиком биће вероватно највећи изазов нове владе у Будимпешти. Иако је Петер Мађар обећавао диверсификацију праваца снабдевања, чим је сео у нову фотељу, схватио је да то неће бити тако једноставно, јер ће практично морати да бира између ЕУ и својих грађана. Сигурно су до сада и његови нови министри успели да израчунају шта би за државни буџет и мађарску привреду значило одустајање од руских енергената, али и како би се тај проблем прелио у џепове мађарских домаћинстава.
Међутим, Европска комисија је изјавила да неће бити повратка увозу руске енергије и да ће наставити да тежи потпуном укидању руских фосилних горива до 2027. године.
Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством и генерални директор Руског фонда за директне инвестиције је више пута поручио ЕУ да “енергетски шок” стиже у Европу.
Дмитријев је рекао да ће ЕУ “неизбежно молити” за руски гас, јер се предвиђа да ће цене енергије даље расти. Такође је изјавио да је ЕУ последња у реду међу руским потрошачима енергије док Москва шири своју енергетску мрежу на пројекте са другим земљама.
