Британски краљ Чарлс Трећи догодине неће живети у Бакингемској палати у Лондону по завршетку десетогодишњег програма њеног реновирања за 369 милиона фунти (428 милиона евра), јер монархија настоји да повећа јавни приступ тој историјској згради која је била центар краљевског живота скоро 200 година.
Краљевски званичници су нагласили да ће краљ и краљица Камила наставити да раде из те палате која ће бити “церемонијални и оперативни центар” монархије. Али до краја Чарлсове владавине, краљ и краљица ће живету у оближњој малој палати “Кларенс Хаус”.
“Бакингемска палата јесте и остаће седиште монархије, крунски драгуљ наших државних зграда”, рекао је Џејмс Чалмерс, високи краљевски званичник одговоран за управљање краљевим финансијским пословима.
Одлука је објављена током брифинга о краљевским финансијама у четвртак, када је Чарлс постао први британски монарх који је открио порезе које је платио држави. Краљ је платио 12,9 милиона фунти (14,9 милиона евра) пореза на доходак и капиталну добит у фискалној 2024-25. години, а претходне године 11,7 милиона фунти (13,58 милиона евра).
Краљевска породица покушава да промени слику јавности о њој после вишемесечних срамотних наслова о везама осуђеног америчког сексуалног преступника, покојног Џефрија Епшстина и бившег принца Ендруа, сада познатог само као Ендру Маунтбатен-Виндзор. Фокус јавности на скандал Маунтбатен-Виндзор засенио је краљеве напоре да модернизује монархију и покаже да се институција стара 1.000 година може развијати.
Изграђена 1820-их, Бакингемска палата је била лондонски дом сваког британског монарха од краљице Викторије. Са 775 соба, палата има и канцеларијски простор за краљевску администрацију и организује раскошне званичне вечере за председнике и моћнике у посети.
Та палата је такође централна тачка јавности, с мсом света која се окупља испод њеног чувеног балкона како би клицали краљевима и краљицама када су објавали крај ратова, славили своја венчања и обележавали историјске догађаје, попут 70 година владавине покојне краљице Елизабете Друге. Такође палата је вечна позадина за параде низ широку церемонијалну авенију – Мол.
Али, упркос сталним улагањима, палата је почела да показује своје године. Године 2017, краљевско домаћинство је почело десетогодишњи програм замене застарелих водоводних инсталација, лектро-инсталација и грејања и надоградњу зграде да би могла да буде дом монархије још 50 година. Завршетак радова је планиран за следећу годину.
Али сада су краљ и краљица одлучили да живе у “Кларенс Хаусу” где Чарлс живи откако је био принц од Велса, малом, али величанственом дому близу Бакингемске палате.
Та одлука ће омогућити већи приступ грађана Бакингемској палати, организујући више догађаја и проширујући број посетилаца и обилазака зграде, рекао је Чалмерс. Палата већ има око 700.000 посетилаца годишње.
Стручњаци за краљевскску породицу чекају више детаља о плановима за палату. Ед Овенс, аутор књиге “После Елизабете: Може ли монархија спасти себе”, рекао је да би било штета ако би, на пример, зграда била празна већи део године.
“Надам се другом чину те одлуке – чекам да видим да ли ће бити неке радикалнијег предлога за то шта би Бакингемска палата могла бити у будућности” – рекао је он за Асошијејтед прес.
Друга велика вест дана била је објава о краљевским порезима.
Иако је Чарлс објавио детаље о својим личним порезима када је био принц од Велса, ово је први пут да је то учинио откако је ступио на престо по смрти своје мајке, краљице Елизабете Друге, 2022. године.
Док се монархија финансира из више извора, краљ плаћа порезе само на свој лични приход, од чега велики део долази са његових приватних имања – Балморала у Шкотској и Сандрингема на источној обали Енглеске. Чарлс је такође плаћао порезе на капиталну добит повезане с продајом имовине.
Принц Вилијам, садашњи принц од Велса, такође је у четвртак објавио своје пореске податке. Вилијам је платио 7,76 милиона фунти (девет милиона евра) пореза на доходак и капиталну добит у пореској 2024-25. години, док је претходне године платио више – 8,34 милиона фунти (9,68 милиона евра) , саопштила је његова канцеларија.
Ове бројке по први пут дају јавности конкретну представу о личном богатству краља, за разлику од двораца, накита и уметничких дела који иду уз посао, али нису лична својина монарха.
Чарлс није морао то да уради. Краљеви порески послови, као и послови било ког грађанина, строго су поверљиви. Али је одлучио да се одрекне тог права на приватност јер монархија покушава да се што више дистанцира од Маунтбатен-Виндзора.
То такође наглашава идеју да је монархија јавна институција и да њен рад треба да буде јаван, рекао је Крејг Прескот, стручњак за уставно право и монархију на Универзитету Ројал Холовеј у Лондону.
“Ако су отворени и што транспарентнији, онда контраст са Ендруом Маунтбатен-Виндзором постаје још већи”, рекао је он.
