Европска комисија жели да оживи готово непознату клаузулу из оснивачког уговора Европске уније, која државе ЕУ обавезује на узајамну помоћ у случају напада, али су неке чланице скептичне и у току је расправа која би могла да потраје, пише данас немачки Тагесшау.
Тагесшау, емисија немачке јавне телевизије АРД, пише да документи у које је АРД имао увид са листом Шпигел (Дер Спиегел), показују да је после напада иранских дронова на Кипар, 2. марта, председник те земље Никос Христодулис потегао питање активирања клаузуле о обавезној узајамној помоћи.
Кипар, који по систему ротације председава Саветом ЕУ није званично активирао Члан 42, Став 7. клаузуле усвојене 2009. године, али је Христодулис упозорио да ЕУ мора “под хитно да се припреми за ванредни случај”.
“До сада се већина европских земаља поуздавала у Члан 5 НАТО, који такође обавезује чланице алијансе на узајамну помоћ. Али сада мало ко још верује да би амерички председник Доналд Трамп пожурио Европљанима у помоћ”, пише са сајту Тагесшау.
Тагесшау подсећа да је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен још у фебруару на Минхенској безбедносној конференцији затражила да се оживи клаузула у узајамној подршци, и нагласила да “таква подршка у оквиру ЕУ није опција, него обавеза”.
У чланку пише да су се 12. марта у Бриселу састали представници ЕУ на консултацијама о Члану 42.7 и да им је један високи званичник ЕУ на самом почетку састанка јасно ставио до знања шта је у игри, да би са функционалном клаузулом о узајамној подршци Унија била веродостојнија, и да у случају напада Европљани не би губили време.
“Али неке земље, пре свих Ирска и Малта су изразиле најозбиљније сумње у операционализацију клаузуле о узајамној помоћи, пише у протоколу (састанка). Друге земље супре свега желеле да се концентришу на НАТО, пошто ЕУ није војни актер. И Италија је била опрезна”, пише Тагесшау.
Насупрот скептицима је, како се наводи, био други табор, а то су Француска, Шпанија, Холандија, Нермачка и Аустрија, које врше притисак, које клаузулу схватају озбиљно и подстичу расправу о томе.
Тагесшау пише да је дискусија разоткрила знатне разлике у мишљењу, и да је један немачки дипломата у Берлин послао поруку у којој је резигнирано закључио да то не говори “ништа добро о способности ЕУ да реагује”, и да Унија још није схватила геополитичку реалност.
На сајту Тагесшау преноси се и оцена амбасадорке Шведске у Немачкој, Веронике Ванд-Данијелсон, која пледира за двоструко решење – Члан 42.7 за “цивилне и хибридне претње”, што обухвата и нападе на критичну инфраструктуру и сајбер нападе, а НАТО би и даље био задужен за класичну војну одбрану.
Ванд-Данијелсон, чија је земља тек 2024 године ушла у НАТО, сматра да би то био добар компромис, а и да се сва инфраструктура НАТО може користити и без САД. Она је оценила да у томе не треба чекати на све земље ЕУ, него да “треба да предњачи коалиција вољних”.
