Млади у Европској унији, упркос раширеном супротном уверењу, у највећој мери нагињу политичком центру, показало је истраживање Фондације Алијанц (Аллианз) у пет највећих чланица ЕУ.
Истраживање спроведено међу популацијом узраста 16 до 39 година, показало је да се склоност политичком центру креће од 42 одсто у Шпанији, до 52 одсто у Италији.
Сразмерно највећи број анкетираних приклонио се тој опцији и у Немачкој (48 одсто), Пољској (46 одсто) и Француској (43 одсто), пренео је Јуроњуз.
Супротно уверењу да су млади људи генерално склонији левици, постотак оних који се идентификују са левицом или крајњом левицом се у пет наведених земаља креће од 19 одсто у Пољској, до 28 одсто у Шпанији.
У Немачкој је такав политички афинитет изразило 26 одсто младих, у Феанцуској 14 одсто и у Италији 12 одсто.
Пољска је са 35 одсто земља у којој се највише анкетираних изјаснило за десни политички спектар, а међу њима, као и у Француској, чак 17 одсто за крајњу десницу.
Све десне политичке опције уживају симпатију 33 одсто Француза, 30 одсто Шпанаца, и 26 одсто млађих људи у Италији и у Немачкој, где се са 10, односно 9 одсто, најмањи постотак анкетираних идентификовао са крајњом десницом.
Ипак, у свих пет земаља се у анкети искристалисао један заједнички именитељ, а то је снажан осећај заједничког европског идентитета.
Јуроњуз додаје да учеснике анкете без обзира на идеолошке разлике повезује и визија другачије будућности.
У испитивању је у просеку 65 одсто анкетираних младих и млађих одраслих особа рекло да жели да живи у друштву које се не би као садашња концентрисало искључиво на привредни раст.
“Замишљају свет у којем би приоритет имали одрживост, чиста животна средина и смислени облици политичке партиципације, чак и ако би то значило прихватити компромисе као што су спорији напредак или ужи избор за потрошаче”, пише у извештају.
Такве жеље за променом, како се наводи, често иду руку под руку са фрустрацијом и губитком вере у демократију, посебно код људи у раним 30-им годинама, па је готово половина (47 одсто) учесника анкете оценила да су дубоко политички ускраћени.
Истовремено, у просеку 28 одсто подржава такозване “регресивне визије друштва”, које укључују поновно успостављање традицоналних родних улога и маргинализацију мањина. Такве су тежње највише показали учесници анкете у Француској (34 одсто) и у Пољској (33 одсто).
Једна значајна мањина од 11 одсто подржала је и екстремне мере за сузбијање супротних политичких ставова, укључујући вређање политичких противника и примену насиља да би се постигле промене. И у томе са 17 одсто предњаче млађи људи у Француској.
Већина млађих Европљана (57 одсто) ретко се ангажује у политици, чак и ако нису аполитични и имају своја уверења, и учешће у политици се за њих најчешће своди само на изборе.
