Češki predsednik Petr Pavel pozvao je NATO da pokaže odlučnost prema Rusiji, ocenjujući da Moskva stalno testira spremnost Alijanse na njenom istočnom krilu.
Pavel je poručio da bi odgovor NATO-a morao da bude dovoljno snažan, a u pojedinim slučajevima i asimetričan, kako bi se zaustavilo provokativno ponašanje Moskve.
On je kao moguće mere naveo obaranje letelica koje narušavaju vazdušni prostor, isključivanje interneta ili satelitskih sistema, kao i odsecanje ruskih banaka od globalnih finansijskih tokova.
Pavel, koji je penzionisani general i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a, ocenio je da Rusija već godinama ispituje granice reakcije Alijanse, vodeći računa da njeni potezi ostanu ispod praga koji bi aktivirao član 5 NATO ugovora.
Član 5 predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice Alijanse.
„Kada sam ih pitao zašto izvode provokativne akcije u vazduhu, bliske susrete ili prelete iznad ratnih brodova u Crnom i Baltičkom moru, njihov odgovor je bio — zato što možemo. To je upravo vrsta ponašanja koju smo dozvolili“, rekao je Pavel.
On je upozorio da NATO rizikuje da bude podeljen i nesposoban za delovanje ako pojedini evropski lideri uvek daju prednost diplomatskom rešenju, iako Rusija, kako je naveo, ne pokazuje spremnost za takvu vrstu rešenja.
„Rusija, nažalost, ne razume lep jezik. Oni uglavnom razumeju jezik moći, idealno praćen akcijom. Ako se kršenja vazdušnog prostora NATO-a nastave, morali bismo da donesemo odluku o obaranju bespilotne ili pilotirane letelice“, naglasio je Pavel.
Češki predsednik smatra da bi NATO trebalo da razmotri i mere koje ne bi odnosile ljudske živote, ali bi bile dovoljno osetljive da Moskva shvati da ne može da nastavi istim putem.
Kao primere je naveo isključivanje interneta ili satelita, uz napomenu da je Starlink pokazao koliko takvi sistemi mogu da utiču na ratište, kao i poteze protiv ruskih banaka u međunarodnom finansijskom sistemu.
Pavel je ponovio upozorenja da će Rusija verovatno pojačati svoje delovanje ako NATO ne odgovori na kršenja sa kojima se danas suočava.
Prema njegovim rečima, Moskva u svojoj doktrini ima pristup „eskalirati radi deeskalacije“, što znači da će, ako joj se nešto dozvoli, pokušavati sve više i više.
On je kritikovao i to što Evropa nije uspela da definiše sopstvenu politiku prema Rusiji i budućem bezbednosnom poretku posle rata u Ukrajini.
„Umesto toga, uglavnom čekamo šta će doći iz Vašingtona. A čak bi i Sjedinjene Države mogle biti zadovoljnije da je Evropa aktivnija. Ako ne izađemo sa sopstvenim predlozima, onda izgledamo slabo ili dezorijentisano“, poručio je Pavel.
On je ocenio da je najbolji trenutak za jači pritisak na Rusiju bio prošle godine, kada se Moskva suočavala sa ekonomskim i vojnim teškoćama.
Pavel se osvrnuo i na unutrašnji politički spor u Češkoj sa premijerom Andrejom Babišem oko toga ko bi trebalo da predstavlja zemlju na predstojećem samitu NATO-a u Ankari.
Češki predsednik tvrdi da je reč o pitanju principa i ulozi predsednika, a ne o ličnom ili stranačkom sukobu. Naveo je da i dalje postoji prostor za kompromis koji je ponudio premijeru.
Prema njegovom predlogu, on bi prisustvovao neformalnim razgovorima na samitu, dok bi vlada preuzela učešće u raspravama o odbrambenoj potrošnji.
