Francuska se suočava sa demografskim padom, starenjem stanovništva i sve većim nedostatkom radne snage, zbog čega imigracija postaje ne samo političko, već i ekonomsko pitanje od prvog značaja.
Prema najnovijim projekcijama francuskog Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije, Francuska bi od 2037. godine mogla da uđe u period pada broja stanovnika. Glavni razlozi su smanjenje nataliteta i starenje populacije.
Institut u svojim projekcijama predviđa pozitivan migracioni saldo od oko 150.000 ljudi godišnje, ali ističe da ni imigracija sama po sebi neće biti dovoljna da na srednji i dugi rok u potpunosti nadoknadi prirodni pad stanovništva.
Tema je politički izuzetno osetljiva, posebno uoči predsedničkih izbora. Deo francuskih političara traži oštrije ograničenje dolazaka, dok ekonomski krugovi sve otvorenije upozoravaju da privreda bez imigrantske radne snage ne može da funkcioniše.
Ministar pravde Žerald Darmanen nedavno je predložio trogodišnji moratorijum na sve migracione tokove. Bivši premijer Gabrijel Atal zalaže se za smanjenje porodične imigracije u korist ekonomske, dok Eduar Filip govori o „izabranoj i kontrolisanoj“ ekonomskoj imigraciji. Desnica, predvođena Nacionalnim okupljanjem, odavno traži drastično smanjenje dolazaka.
S druge strane, poslodavci upozoravaju da je nedostatak radnika već postao jedna od glavnih prepreka razvoju francuske privrede. Posebno su pogođeni ugostiteljstvo, hotelijerstvo, građevinarstvo, poljoprivreda, lične usluge, industrija i zanatski sektor.
„Glavna prepreka reindustrijalizaciji Francuske jeste pritisak na zapošljavanje“, ocenio je Filip Mutrisi iz javne investicione banke Bpifrance, ukazujući na potrebu za tehničarima i kvalifikovanim radnicima.
Predstavnici malih preduzeća, zanatlija, trgovaca i samostalnih profesija poručuju da je tvrdnja da Francuskoj više nisu potrebni imigranti ekonomski neodrživa. U brojnim sektorima, kako ističu, domaće radne snage jednostavno nema dovoljno.
Francusko Ministarstvo rada i Ministarstvo unutrašnjih poslova već razgovaraju sa poslodavcima i sindikatima o pojednostavljenju procedura za zapošljavanje stranaca i regulisanje statusa onih koji već rade bez papira.
Ministar rada Žan-Pjer Farando poručio je da je Francuskoj potrebna radna imigracija, dok se očekuju nove mere koje bi trebalo da olakšaju izdavanje i obnovu boravišnih dozvola za radnike.
Problem nije nov. Evropska unija je već usvojila regulativu o stvaranju takozvanog „fonda talenata“, kako bi se olakšao dolazak kvalifikovanih radnika iz inostranstva. U obrazloženju se navodi da su legalne i uređene migracije neophodne zbog nedostatka radne snage, demografskih trendova, održivosti socijalnih sistema i ekonomske konkurentnosti.
U Francuskoj je krajem 2024. godine bilo više od 450.000 važećih boravišnih dozvola iz ekonomskih razloga, od ukupno 4,3 miliona. Taj broj se učetvorostručio za deset godina, što pokazuje da je trend već duboko ukorenjen.
Poljoprivreda je jedan od najjasnijih primera. Francuska proizvodnja ne može da funkcioniše bez više od 10.000 sezonskih radnika iz Maroka i oko 3.000 iz Tunisa. Sličan problem imaju i ribarstvo, turizam i alpska odmarališta, gde su strani sezonski radnici postali neophodni.
Francuska se tako našla pred teškim izborom: politički pritisak gura zemlju ka ograničenjima, dok ekonomska realnost pokazuje da bez imigrantske radne snage mnogi sektori ne mogu da opstanu.
Zaključak je da imigracija više nije samo ideološka tema, već pitanje demografske održivosti, ekonomskog razvoja i budućnosti francuskog tržišta rada.
Podaci su sređeni na osnovu teksta „Monda“ i projekcija INSEE koje su u njemu navedene. (lemonde.fr)
