Finski zvaničnik za odbranu Jane Kuusela odbacio je poređenja između današnjeg položaja Ukrajine i finske politike neutralnosti iz perioda Hladnog rata, poznate kao „finlandizacija“.
Kuusela je poručio da ne bi želeo da Ukrajina bude primorana na sličan ishod, jer taj period za Finsku nije bio razlog za ponos, već način preživljavanja u teškim okolnostima nakon ratova sa Sovjetskim Savezom od 1939. do 1944. godine.
Prema njegovim rečima, Finska je tokom Hladnog rata uspela da sačuva nezavisnost i tržišnu ekonomiju, ali po cenu značajnih ograničenja svog suvereniteta.
On je naveo da Helsinki u to vreme nije mogao u potpunosti da se integriše u zapadne institucije, uključujući NATO, dok je Sovjetski Savez imao snažan uticaj na političke odluke Finske.
„Nismo ponosni na taj period. To je bio način da preživimo u tim okolnostima“, poručio je Kuusela.
Finski zvaničnik je izrazio nadu da će Ukrajina sačuvati i nezavisnost i puni suverenitet, naglašavajući da su Ukrajinci to zaslužili svojom borbom i otpornošću.
On je dodao da bi bilo istorijski nepravedno ukoliko bi Ukrajini bilo uskraćeno pravo da sama odlučuje o sopstvenoj budućnosti.
Pojam „finlandizacija“ nastao je tokom Hladnog rata i označavao je politiku neutralnosti i ograničene spoljnopolitičke samostalnosti Finske, kako bi se očuvali stabilni odnosi sa Sovjetskim Savezom nakon ratnih sukoba i gubitka teritorija.
Komentari Kuusele usledili su nakon što su analitičari banke JPMorgan Chase naveli „finlandizaciju“ kao jedan od mogućih scenarija za okončanje rata u Ukrajini, koji bi podrazumevao neutralnost i ograničenja ukrajinskih vojnih kapaciteta.
