Фински званичник за одбрану Јане Куусела одбацио је поређења између данашњег положаја Украјине и финске политике неутралности из периода Хладног рата, познате као „финландизација“.
Куусела је поручио да не би желео да Украјина буде приморана на сличан исход, јер тај период за Финску није био разлог за понос, већ начин преживљавања у тешким околностима након ратова са Совјетским Савезом од 1939. до 1944. године.
Према његовим речима, Финска је током Хладног рата успела да сачува независност и тржишну економију, али по цену значајних ограничења свог суверенитета.
Он је навео да Хелсинки у то време није могао у потпуности да се интегрише у западне институције, укључујући НАТО, док је Совјетски Савез имао снажан утицај на политичке одлуке Финске.
„Нисмо поносни на тај период. То је био начин да преживимо у тим околностима“, поручио је Куусела.
Фински званичник је изразио наду да ће Украјина сачувати и независност и пуни суверенитет, наглашавајући да су Украјинци то заслужили својом борбом и отпорношћу.
Он је додао да би било историјски неправедно уколико би Украјини било ускраћено право да сама одлучује о сопственој будућности.
Појам „финландизација“ настао је током Хладног рата и означавао је политику неутралности и ограничене спољнополитичке самосталности Финске, како би се очували стабилни односи са Совјетским Савезом након ратних сукоба и губитка територија.
Коментари Кууселе уследили су након што су аналитичари банке JPMorgan Chase навели „финландизацију“ као један од могућих сценарија за окончање рата у Украјини, који би подразумевао неутралност и ограничења украјинских војних капацитета.

