Украјина последњих месеци све систематичније напада руске рафинерије и складишта горива, а последице тих удара постају све видљивије широм Русије.
У појединим деловима земље већ су забележене несташице бензина, цене горива достигле су рекордне нивое, а у више региона уведена су ограничења продаје.
Кијев овом стратегијом покушава да ослаби руску ратну машинерију далеко од линије фронта и да Москви покаже да више не постоји потпуно безбедна дубина руске територије.
Украјински дронови су током маја 16 пута погодили руске рафинерије, а на мети је било осам од десет највећих постројења у земљи. Напади су настављени и у јуну, када су погођена постројења у више руских региона.
Међу метама су биле и велике рафинерије, укључујући објекте у Москви. Према проценама, московска рафинерија нафте могла би да остане ван погона најмање шест месеци.
Посебно је значајно то што украјински дронови све чешће погађају циљеве хиљадама километара од Украјине. Једна од последњих мета била је рафинерија у Уфи, више од 1.300 километара од фронта, док је нападнуто и постројење у Тјумењу, у западном Сибиру, удаљено више од 1.900 километара.
Поред удара на рафинерије, Украјина редовно напада и циљеве на Криму, који има кључну логистичку улогу за руске војне операције на југу Украјине.
Све то већ изазива последице унутар Русије. Друштвеним мрежама шире се снимци дугих редова на бензинским пумпама, а грађани се жале на вишесатна чекања и ограничену продају горива.
Међународна агенција за енергију објавила је да је руска производња сирове нафте у мају пала за око пет одсто у односу на исти период прошле године и да је била десет одсто испод планираног нивоа.
Специјализовани енергетски аналитичари упозоравају да би права криза могла тек да уследи, посебно у августу и септембру, када потражња за горивом традиционално достиже врхунац.
Да је проблем озбиљан, индиректно је признао и Владимир Путин, који је говорио о тешкоћама које Русији стварају украјински дронови великог домета. Москва је признала и „одређене несташице“ горива после серије украјинских напада.
Русија је, према доступним подацима, већ почела да увози бензин из Индије, што је неуобичајен потез за земљу која је један од највећих светских произвођача нафте и традиционални извозник нафтних деривата.
Војни аналитичари оцењују да је Украјина овладала технологијом и тактиком удара на великој дубини руске територије. Због величине земље, Русија не може да заштити сваку важну тачку, па мора да бира где ће концентрисати противваздушну одбрану.
То постаје један од најважнијих украјинских адута у рату. Удари на рафинерије не морају одмах да паралишу руску војску, али могу да нанесу озбиљну штету економији, изазову притисак на становништво и приморају Москву да мења планове.
Ипак, процењује се да Русија још може дуго да води рат, јер нису сви њени ресурси под ударом, а војска ће имати предност у снабдевању у односу на цивилни сектор.
Највећи терет несташица, бар у овој фази, вероватно ће осетити грађани и привреда, док би руска војна машинерија могла да настави борбена дејства без пресудног поремећаја.
Кључна битка и даље се води у Донбасу. Ако Русија успе да потисне украјинске снаге из утврђених положаја око Краматорска и Славјанска, могла би да оствари један од својих главних политичких циљева. Ако Украјина заустави руски продор и истовремено настави ударе по руској позадини, последице по даљи ток рата могле би бити далекосежне.
