Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да Немачка не би требало кривично да гони особе осумњичене за саботажу гасовода Северни ток, поручивши да би „они који су изградили тај гасовод требало да се стиде, а не они који су га онеспособили“.
Тускова изјава уследила је након хапшења украјинског држављанина Владимира З. у хрватском граду Пули. Немачко тужилаштво сумњичи га да је као обучени ронилац био део групе која је поставила експлозив на гасоводе Северни ток 1 и Северни ток 2 у Балтичком мору. Ухапшен је на основу европског налога за хапшење, а Немачка тражи његово изручење.
Исти човек је већ био ухапшен у Пољској у септембру 2025. године, али је суд у Варшави наредног месеца одбио захтев Немачке за његово изручење и наложио да буде пуштен на слободу. Туск је и тада јавно поручио да његово изручење није у интересу Пољске.
Пољски премијер сада је потврдио да није променио став. Он је подсетио да се Варшава годинама противила изградњи Северног тока 2, упозоравајући да ће тај пројекат повећати зависност Европе од руског гаса и политички утицај Москве.
„Немачка је тада имала другачије мишљење. Предомислили су се, али прекасно“, рекао је Туск, додајући да Немачка не би требало да прогони људе који су, у ситуацији када је њихова земља нападнута, предузимали акције против руске енергетске инфраструктуре.
Владимир З. негира умешаност и тврди да се у време експлозија налазио у Украјини. Немачко тужилаштво га терети за заједничко изазивање експлозије, противуставну саботажу и уништавање инфраструктуре. Други Украјинац, бивши војни официр Сергеј К., већ је оптужен да је предводио групу која је извела операцију, наводно делујући у име украјинских државних структура. И он негира оптужбе.
Експлозије у септембру 2022. године уништиле су три од четири цеви Северног тока 1 и 2 код данског острва Борнхолм. Нико до данас није преузео одговорност за напад, а Кијев негира да је украјинска држава учествовала у операцији. Немачки истражитељи, међутим, све отвореније повезују групу украјинских држављана са једном од највећих диверзија на европској енергетској инфраструктури у новијој историји.
