Vest da su istaknuti nemački konzervativni političar Jens Špan i njegov suprug, novinar Danijel Funke, postali roditelji ponovo je pokrenula raspravu o surogat materinstvu, koje je u Nemačkoj zakonom zabranjeno.
Iako je surogat materinstvo zabranjeno na teritoriji Nemačke, budući roditelji koji ovaj postupak obave u inostranstvu ne podležu krivičnom gonjenju, što je stvorilo pravno spornu oblast i ponovo otvorilo političku debatu.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se Španova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zvanično protivi legalizaciji surogat materinstva. Stranačka Unija žena nedavno je ponovila da ne vidi razlog za promenu postojećeg zakona, dok su kritike stigle i iz omladinskog radničkog krila CDU-a.
Špan je i sam ranije izražavao rezerve prema surogat materinstvu, a kao ministar zdravlja 2020. godine odbacio je predlog liberala za njegovu delimičnu legalizaciju. Poslednjih godina, međutim, otvoreno je govorio o želji da sa suprugom postane roditelj.
Nemačka stručna komisija za reproduktivnu medicinu ranije je preporučila da zabrana komercijalnog surogat materinstva ostane na snazi, upozoravajući na rizike od zloupotrebe i eksploatacije. Komisija je ostavila mogućnost razmatranja altruističkog surogat materinstva pod strogim uslovima, ali do izmene zakona nije došlo.
Aktuelna nemačka vlada za sada ne planira promenu propisa, ali je slučaj Špana i Funkea ponovo otvorio pitanje da li je održivo da surogat materinstvo bude zabranjeno u Nemačkoj, dok građani mogu da koriste ovu mogućnost u inostranstvu.
