Meštani Vlkolineca, slovačkog sela koje se nalazi na listi svetske baštine Uneska, sve glasnije se žale na prevelik broj turista i traže da se njihov svakodnevni život zaštiti od neprekidnih poseta, fotografisanja i ulazaka na privatne posede.
Na vratima jedne tradicionalne drvene kuće postavljeni su natpisi „Privatni posed. Zabranjen ulaz” i „Zabranjeno fotografisanje”. Anton Sabuha, najstariji stanovnik sela, kaže da se meštani osećaju kao da su deo scenografije i da ne žele da žive kao eksponati pred turistima.
Vlkolinec ima oko 45 drvenih kuća i tek 17 stalnih stanovnika, a godišnje ga poseti oko 100.000 turista. Posetioci šetaju između kuća, fotografišu se, voze bicikle i obilaze okolna brda u centralnoj Slovačkoj.
Selo je na listu svetske baštine Uneska uvršteno 1993. godine. Za turiste se organizuju prikazi tradicionalnih zanata, ukrašavanje medenjaka, košenje, festivali žetve i rekonstrukcije starih venčanja. Pojedini meštani, međutim, tvrde da se posetiocima prikazuju i običaji koji nikada nisu bili stvarni deo života tog sela.
Predsednik udruženja građana Vlkolineca Jan Ondrik kaže da većina stanovnika ne traži brisanje sela sa liste Uneska, ali očekuje da se njihove primedbe konačno reše. Prema njegovim rečima, meštani smatraju da lokalne vlasti više brinu o turistima nego o ljudima koji tamo žive.
Najveći problemi su nedostatak odgovarajućih pristupnih puteva, parkinga i javnih toaleta. Zbog toga se dešava da turisti zalutaju u tuđe dvorište, pa čak i u privatne kuće.
Miroslav Parobek, predstavnik grada Ružomberoka, koji upravlja lokalitetom, odbacuje tvrdnje da je selo izgubilo vrednosti zbog kojih je ušlo na listu Uneska. On ističe da Vlkolinec nije muzej na otvorenom, već živo selo, i dodaje da nema planova za njegovo uklanjanje sa liste svetske baštine.
Meštani dobijaju godišnju naknadu od 400 evra zbog neprijatnosti koje im izaziva turizam, a lokalne vlasti traže međunarodna sredstva za obnovu crkve i drugih objekata, kao i za izgradnju dodatnih javnih toaleta i parkinga izvan sela.
Ipak, deo stanovnika smatra da to nije dovoljno. Peter Gris, čija se kuća nalazi preko puta Sabuhine, podržava uklanjanje Vlkolineca sa liste Uneska i kaže da je život u selu postao kao boravak u „kanalizaciji”.
Čak i pojedini turisti priznaju da su gužve prevelike. Jedna posetiteljka iz Nemačke rekla je da joj je lako da razume nezadovoljstvo meštana, jer bi bilo teško živeti na mestu gde ljudi neprestano šetaju oko kuća i dvorišta.
