Само 11 одсто Европљана данас сматра Сједињене Америчке Државе савезником који дели њихове интересе и вредности, показује велико истраживање Европског савета за спољне односе (European Council on Foreign Relations, ECFR).
Реч је о новом минимуму и наставку драматичног пада поверења у Вашингтон.
Пре само шест месеци САД је савезником сматрало 16 одсто испитаника, док је у новембру 2024. тај удео износио 22 одсто.
Истовремено, чак четвртина анкетираних Европљана – 25 одсто – данас Сједињене Америчке Државе види као ривала или противника.
Истраживање је спроведено у мају 2026. године на узорку од 19.481 испитаника у 15 европских земаља – Аустрији, Бугарској, Данској, Естонији, Француској, Немачкој, Мађарској, Италији, Холандији, Пољској, Португалији, Шпанији, Шведској, Швајцарској и Великој Британији.
ECFR оцењује да је поверење Европљана у САД под председником Доналдом Трампом пало на најнижи ниво откако се овај тренд прати.
Већина испитаника више не очекује да би Америка под садашњом администрацијом поуздано заштитила Европу у случају озбиљне безбедносне кризе.
Због тога све већи број Европљана подржава идеју да континент развије сопствене војне капацитете и смањи зависност од америчке заштите.
Истраживање показује широку подршку повећању издвајања за одбрану, јачању европске војне индустрије и куповини оружја произведеног у Европи.
Већина испитаника жели и да европске земље смање безбедносну зависност од САД.
Подршка постоји чак и за заједничко европско задуживање како би се финансирала већа издвајања за одбрану.
Пољска се издваја као једина анкетирана држава у којој већина грађана и даље сматра да је добра идеја куповати више америчког оружја.
Посебно је занимљиво да су присталице само две веће десничарске странке у обухваћеним државама задржале већински поглед на Америку као савезника – Право и правда (Prawo i Sprawiedliwość, PiS) у Пољској и Реформ УК (Reform UK) у Великој Британији.
Пад поверења у Вашингтон забележен је готово широм Европе, а у Пољској и Мађарској тај процес почео је касније него у већини западноевропских држава.
Ипак, истраживање показује да Европљани не сматрају да је трансатлантски савез неповратно уништен.
Већина очекује да би се односи Европе и Сједињених Америчких Држава могли поправити након завршетка Трамповог председничког мандата.
То ствара необичну ситуацију у којој Европљани истовремено више не верују садашњим америчким безбедносним гаранцијама, али још нису одустали од дугорочног савезништва са Вашингтоном.
ECFR закључује да је европска јавност прихватила реалност да континент мора бити способан да се брани са знатно мањом америчком подршком него у претходним деценијама.
Пад са 22 на само 11 одсто Европљана који САД виде као истинског савезника за мање од две године показује размере кризе трансатлантског поверења и све брже окретање Европе ка стратешкој и војној самосталности.
