Лидери НАТО-а окупиће се 7. и 8. јула у Анкари, на самиту на којем ће европске чланице покушати да покажу да су спремне да преузму већу одговорност за одбрану континента.
Главна порука савеза биће да Европа и Канада повећавају војну потрошњу, јачају одбрамбену индустрију и испуњавају захтеве које Доналд Трамп годинама поставља савезницима.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да ће самит бити усмерен на претварање додатног новца у стварне борбене способности и значајно повећање капацитета одбрамбене индустрије.
„НАТО јесте и увек ће бити трансатлантски савез, али морамо да га уравнотежимо на боље“, поручио је Руте.
Очекује се и потписивање уговора о наоружању вредних десетине милијарди долара, као и нова обећања о наставку финансирања оружја за Украјину.
Украјински председник Владимир Зеленски присуствоваће вечери коју организује турски председник Реџеп Тајип Ердоган, а планирани су и билатерални разговори Ердогана и Трампа.
Европски званичници надају се да ће добри односи које Трамп има са Ердоганом и Рутеом помоћи да самит протекне без већих потреса.
Ипак, неизвесност остаје велика. Трамп је поново критиковао то што Сједињене Државе, како тврди, троше новац на заштиту чланица НАТО-а без јасне користи за Америку.
Савез је додатно оптерећен напетостима због рата са Ираном, америчког смањивања војног присуства у Европи и честих Трампових критика на рачун савезника.
Вашингтон је најавио повлачење дела трупа из Европе и покренуо ревизију америчког војног присуства на континенту.
Додатни проблем за Европљане је страх да би рат са Ираном могао да засени самит, посебно ако се крхко примирје поново уруши или ако Трамп замери европским савезницима што нису више помогли америчким операцијама.
Упркос свему, дипломате у НАТО-у верују да лидери разумеју колико је тренутак осетљив и шта је улог.
„Савез је и даље жив, али је претрпео ударце“, оценио је један европски дипломата.
Самит у Анкари зато ће бити више од редовног дипломатског скупа. Он треба да покаже да ли НАТО може да остане јединствен у тренутку када Русија наставља рат против Украјине, Америка преиспитује своју улогу у Европи, а европске земље покушавају да докажу да више нису само зависне од Вашингтона.
