Рачунска комора Русије открила је велике губитке у ИТ набавкама Министарства финансија и Федералног трезора, након провере набавки ИКТ опреме у периоду од 2022. до 2024. године.
Према налазима ревизора, због начина на који су организоване јавне набавке, буџет је претрпео неоправдане трошкове у износу од 1,9 милијарди рубаља.
Контролори су анализирали како је департман за информационе технологије Министарства финансија трошио средства федералног буџета на набавку ИКТ опреме, пре свега сервера, као и начин на који су формиране цене.
Укупна вредност државних уговора у посматраном периоду износила је 12,1 милијарду рубаља, од чега је 3,5 милијарди рубаља било намењено развоју ИТ инфраструктуре самог Министарства финансија.
Главни механизам избора добављача били су електронски аукциони. Укупно је закључен 671 споразум у којем су учествовали Министарство финансија и Федерални трезор.
Кључни проблем који је открила Рачунска комора јесте то што су набавке скупе домаће опреме, вредне више од пет милиона рубаља по јединици, практично пролазиле без директног учешћа произвођача.
У извештају се помињу компаније „Депо електроникс“, „Норси-транс“, „Центар безбедности информација“, „Кјутек“, „Информационо-технолошки комуникациони системи“, „Акваријус“ и „Код безбедности“.
Проблем је, према налазу ревизора, настајао зато што су наручиоци различите позиције спајали у један лот. Због тога су произвођачи често одбијали да учествују на аукционима, а простор су преузимали посредници.
Тако је конкуренцију произвођача заменио ланац посредника, који су у појединим случајевима стављали нацене веће од 180 одсто.
Рачунска комора закључила је да су недовољна анализа тржишта и искључивање директних произвођача из ланца набавке довели до пренадуваних цена и губитака од 1,9 милијарди рубаља.
Ревизори сада траже да се до 2. новембра 2026. године измене правила државних набавки у области информационих технологија.
Предложено је да се подстакне куповина ИКТ опреме директно од домаћих произвођача из званичног регистра, и то кроз конкурентне процедуре.
Такође се предлаже увођење механизма за захтев и поређење цена у случајевима када у набавци учествују различити произвођачи.
Један од предлога је и проширење система који би произвођачима омогућио да унапред обавештавају државне наручиоце о актуелним ценама својих производа. Ти подаци би затим могли да се користе при обрачуну почетне цене уговора.
Министарство финансија тврди да су набавке спровођене у складу са важећим законом. У ресору наводе да закон не обавезује наручиоце да робу купују директно од произвођача, као ни да саме произвођаче приморава да учествују у конкурентним процедурама.
Ипак, Министарство финансија и Министарство индустрије и трговине сада разматрају мере за унапређење законодавства, узимајући у обзир препоруке Рачунске коморе.
Овај случај показује један од главних проблема државних набавки: формално све може бити у оквиру закона, али ако систем омогућава посредницима да наплаћују огромне марже, буџет на крају плаћа цену лоше постављених правила.
Уместо да држава добије јефтинију и ефикаснију домаћу ИТ опрему, новац се губио у систему посредника, надуваних цена и набавки које су произвођаче практично избацивале из игре.
