Položaji na kojima Nemačka rasporedi raketne sisteme dugog dometa postaće legitimne vojne mete Rusije ukoliko to oružje bude usmereno protiv Moskve, poručio je zvaničnik ruske ambasade u Berlinu.
„Kritičari nekontrolisane nemačke militarizacije s pravom ističu da će mesta na kojima se postavi takvo oružje neizbežno postati legitimni vojni ciljevi Rusije“, naveo je ruski zvaničnik.
Upozorenje dolazi u trenutku naglog pogoršanja odnosa Moskve i Berlina, nakon incidenta sa dronom na aerodromu Lajpcig/Hale i oštre razmene poruka između nemačkog kancelara Fridriha Merca i zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva.
Nemačke vlasti optužile su Rusiju za pokušaj sabotaže nakon što je u blizini teretnog aviona ukrajinske kompanije „Antonov“, koji je korišćen za transport vojne opreme, otkriven dron sa eksplozivom. Eksplozivna naprava nije aktivirana, ali su nemačke i savezničke obaveštajne službe zaključile da je reč o pokušaju napada na kritičnu infrastrukturu.
Berlin je nakon incidenta optužio Moskvu za vođenje hibridnog rata. Nemačka je kao odgovor odlučila da zatvori ruski generalni konzulat i raskine zakup prostora Ruskog doma u Berlinu.
Istovremeno su pojačani zahtevi da Nemačka Ukrajini isporuči krstareće rakete dugog dometa „Taurus“. Merc je, međutim, do sada bio uzdržan prema takvoj odluci zbog opasnosti od direktne vojne konfrontacije sa Rusijom.
Medvedev je odbacio nemačke optužbe za incident u Lajpcigu, nazivajući ih provokacijom zapadnih obaveštajnih službi, a nemačko rukovodstvo optužio je za opasnu militarističku politiku.
On je upozorio da bi Nemačka, ukoliko nastavi vojno da pomaže Ukrajini i učestvuje u napadima na Rusiju, mogla da bude smatrana direktnim učesnikom sukoba.
Prema stavu Moskve, nemački vojni objekti, infrastruktura i lokacije na kojima bi bilo raspoređeno zapadno oružje dugog dometa u takvom scenariju predstavljali bi legitimne mete za ruske oružane snage.
