Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Jermenija treba što pre da odluči da li želi da se približi Evropskoj uniji ili da ostane u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, naglašavajući da je, po njegovom mišljenju, nemoguće istovremeno pomiriti obe opcije.
Putin je na konferenciji za medije u Astani, glavnom gradu Kazahstana, podsetio da je i jermenski premijer Nikol Pašinjan govorio o mogućnosti održavanja referenduma o tom pitanju.
On je poručio da Moskva želi da se ta odluka donese što pre i da jermenski narod treba da se izjasni o tome gde vidi budućnost svoje zemlje — u Evroazijskoj ekonomskoj uniji ili u Evropskoj uniji.
Putin je istovremeno naveo da bilo kakva odluka Jermenije ne bi trebalo da naruši humanitarne i političke veze sa Rusijom. Međutim, upozorio je da bi na ekonomskom planu bilo teško, pa i nemoguće, uskladiti oba pravca zbog različitih standarda, investicionih pravila i činjenice da je Rusija glavni ekonomski partner Jermenije.
Ruski predsednik boravio je u Kazahstanu na sastanku Saveta Evroazijske ekonomske unije, čija je članica i Jermenija. Na kraju sastanka, predsednici Rusije, Belorusije, Kazahstana i Kirgistana pozvali su Jermeniju da na referendumu odluči da li želi da se priključi Evropskoj uniji ili da ostane u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.
U zajedničkom saopštenju navedeno je da koraci Jermenije ka približavanju Evropskoj uniji nose značajne rizike po ekonomsku bezbednost država članica Evroazijske ekonomske unije.
Odnosi Moskve i Jerevana poslednjih godina su sve napetiji. Jermenija kritikuje Rusiju jer, kako tvrdi, nije pomogla tokom rata sa Azerbejdžanom 2023. godine, zbog čega je Pašinjanova vlada počela da traži veću podršku od Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Jermenija je takođe obustavila učešće u regionalnom bezbednosnom paktu predvođenom Rusijom, dok je prošle godine zvanično proglasila nameru da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.
Parlamentarni izbori u Jermeniji zakazani su za 7. jun i mogli bi da pokažu koliku podršku u narodu ima geopolitički zaokret premijera Nikola Pašinjana.
