Politika zaštite životne sredine postala je novi izvor sukoba u političkom taboru francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji se već suočava sa ozbiljnim podelama uoči predsedničkih izbora 2027. godine.
Poslednju krizu izazvala je ministarka za ekološku tranziciju Monik Barbu, koja je najavila ostavku zbog neslaganja sa politikom vlade, ali je potom odlučila da ostane na funkciji.
Spor je izbio nakon što su poslanici usvojili izmene koje omogućavaju francuskoj Agenciji za bezbednost hrane i lekova da, pod određenim uslovima, dozvoli upotrebu pesticida acetamiprida proizvođačima orašastih plodova.
Zakonom je istovremeno udvostručena količina vode koju poljoprivrednici mogu da skladište tokom naredne decenije, uprkos zabrinutosti zbog sve češćih suša.
Oko trećine poslanika Makronove partije Renesansa glasalo je protiv zakona ili je bilo uzdržano nakon unošenja spornih izmena, što je pokazalo dubinu podela unutar predsednikovog političkog bloka.
Acetamiprid je dozvoljen na nivou Evropske unije, ali je zabranjen u Francuskoj. Poljoprivredna udruženja tvrde da takva zabrana francuske proizvođače stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju iz drugih država EU.
Sa druge strane, francuski Nacionalni red lekara protivi se ponovnom uvođenju ovog pesticida, ukazujući na moguće zdravstvene rizike.
Politička kriza oko ekoloških pitanja dolazi u trenutku kada se unutar Makronovog bloka već vodi borba za naslednika aktuelnog predsednika. Bivši premijeri Eduar Filip i Gabrijel Atal pripremaju se za predsedničku trku 2027. godine, što bi moglo dodatno da podeli centrističke birače.
Od kada je Makron 2022. godine izgubio parlamentarnu većinu, francuske vlasti su pod pritiskom poljoprivrednika, konzervativaca i lokalnih vlasti ublažile više mera iz zelene agende, uključujući propise o zonama niskih emisija, urbanističkom planiranju i ekološkoj potrošnji.
Da je Monik Barbu zaista napustila funkciju, Makron bi od dolaska na vlast 2017. godine morao da imenuje već devetog ministra zaduženog za životnu sredinu.
