Политика заштите животне средине постала је нови извор сукоба у политичком табору француског председника Емануела Макрона, који се већ суочава са озбиљним поделама уочи председничких избора 2027. године.
Последњу кризу изазвала је министарка за еколошку транзицију Моник Барбу, која је најавила оставку због неслагања са политиком владе, али је потом одлучила да остане на функцији.
Спор је избио након што су посланици усвојили измене које омогућавају француској Агенцији за безбедност хране и лекова да, под одређеним условима, дозволи употребу пестицида ацетамиприда произвођачима орашастих плодова.
Законом је истовремено удвостручена количина воде коју пољопривредници могу да складиште током наредне деценије, упркос забринутости због све чешћих суша.
Око трећине посланика Макронове партије Ренесанса гласало је против закона или је било уздржано након уношења спорних измена, што је показало дубину подела унутар председниковог политичког блока.
Ацетамиприд је дозвољен на нивоу Европске уније, али је забрањен у Француској. Пољопривредна удружења тврде да таква забрана француске произвођаче ставља у неповољан положај у односу на конкуренцију из других држава ЕУ.
Са друге стране, француски Национални ред лекара противи се поновном увођењу овог пестицида, указујући на могуће здравствене ризике.
Политичка криза око еколошких питања долази у тренутку када се унутар Макроновог блока већ води борба за наследника актуелног председника. Бивши премијери Едуар Филип и Габријел Атал припремају се за председничку трку 2027. године, што би могло додатно да подели центристичке бираче.
Од када је Макрон 2022. године изгубио парламентарну већину, француске власти су под притиском пољопривредника, конзервативаца и локалних власти ублажиле више мера из зелене агенде, укључујући прописе о зонама ниских емисија, урбанистичком планирању и еколошкој потрошњи.
Да је Моник Барбу заиста напустила функцију, Макрон би од доласка на власт 2017. године морао да именује већ деветог министра задуженог за животну средину.
