Немачка планира да уложи готово 12 милијарди евра у развој и набавку далекометног наоружања, у оквиру настојања да значајно ојача своје конвенционалне војне способности и одвраћање према Русији.
Према документима немачког Министарства одбране, ново оружје требало би да омогући Бундесверу да погађа командне центре, аеродроме, лансере ракета и логистичка чворишта стотинама, а у појединим случајевима и хиљадама километара иза непријатељских линија.
У документима се изградња таквих способности описује као један од главних приоритета Немачке и НАТО-а. Циљ је да немачка војска добије могућност конвенционалних удара „дубоко у позадини противника“, без употребе нуклеарног оружја.
Програм се састоји од четири главне компоненте, а први системи могли би да буду уведени у употребу већ 2027. године. Најнапредније оружје Немачка развија заједно са Великом Британијом, а почетна оперативна способност очекује се средином наредне деценије.
Планираних готово 12 милијарди евра још није коначно одобрено. Министарство одбране навело је да су процењени трошкови достављени у оквиру владиног буџетског планирања, док ће за већину предвиђених набавки бити неопходна сагласност Бундестага.
Прва фаза програма предвиђа набавку нове, јефтиније крстареће ракете погодне за масовну производњу, која би допунила скупље системе. Берлин разматра три кандидата – ракету „Anthem“ компаније „Covenant“, ракету BARS коју нуди неименована украјинска компанија и ракету „Flamingo“ украјинског произвођача „Fire Point“.
Немачка већ преговара са два потенцијална добављача, са намером да прве ракете добије на испитивање током наредне године. Истовремено се припремају оквирни уговори који би омогућили каснију масовну производњу.
Други део програма односи се на америчке крстареће ракете „томахавк“. Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је у јулу да је Берлин током самита НАТО-а у Анкари постигао договор са Вашингтоном о набавци и распоређивању ових ракета у Немачкој.
Преостале две компоненте развијају се у сарадњи са Великом Британијом. У оквиру споразума „Trinity House“, две земље раде на новој напредној крстарећој ракети и хиперсоничном клизећем оружју.
Немачко-британски системи требало би да имају домет већи од 2.000 километара, а управо на те програме отпада највећи део планираних издвајања за далекометно наоружање.
Берлин наводи да је план у великој мери заснован на искуствима из рата у Украјини, где су ракете и беспилотне летелице показале колики значај има могућност удара на војну, логистичку и енергетску инфраструктуру далеко иза линије фронта.
