Немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио је да „неће сви распоређени војници бити добровољци“, док Берлин наставља да шири своје војно присуство у Литванији.
Према оцени Мартина Армстронга, ова изјава показује да се Немачка све отвореније припрема за повратак обавезног војног рока.
Годинама је јавности говорено да ће војна служба остати добровољна. Немачка је 2011. године суспендовала регрутацију и представљала се као модерна, мирољубива држава. Сада се, међутим, поново говори о обавезној регистрацији, лекарским прегледима и могућности да млади буду принуђени на војну службу ако број добровољаца не буде довољан.
Писторијус је навео да је циљ да сви који долазе у војску то учине својом одлуком, али је додао да је могуће да неки ипак неће ићи зато што су то сами желели.
За Армстронга, то је кључна порука: власт прво говори о добровољности, а онда постепено припрема механизме принуде.
Он поставља питање које се у европској политици све ређе чује: против кога се Немачка заправо спрема да ратује?
Европски лидери све чешће говоре о Русији као да је напад на Берлин питање тренутка. Уместо да решавају унутрашње проблеме, све више новца усмеравају у војску, наоружање и ширење НАТО инфраструктуре. Немачка планира да изгради најјачу конвенционалну војну силу у Европи.
Армстронг упозорава да власти никада не почињу одмах са пуном мобилизацијом, јер не желе да изазову панику у јавности. Најпре се уводи регистрација, затим медицински прегледи, затим „добровољни“ позиви, а тек потом долази притисак да се празнина попуни обавезном службом.
Према његовој оцени, инфраструктура за регрутацију већ се гради пре него што јавност у потпуности схвати куда тај процес води.
Посебно је спорно то што се од младих Европљана, који већ не могу лако да купе стан, живе под све већим пореским притиском и имају све мање економских могућности, сада тражи да прихвате и могућност одласка у војску.
Политичари који су годинама доносили одлуке које су довеле до геополитичких криза сада терет тих криза пребацују на нову генерацију.
Армстронг тврди да његови модели већ упозоравају да 2026. година носи ризик од паничног циклуса, повезаног са растом геополитичких тензија и војне ескалације. Према његовој процени, период који води ка 2027. постаје све опаснији.
Када владе почну да припремају становништво за обавезну службу, то значи да више не верују у стабилан мир.
Зато, према Армстронгу, Немачка није само пример једне земље која обнавља војну моћ. Она је знак ширег европског заокрета — од обећања мира ка припреми за нови велики сукоб.
