У Немачкој се распламсава расправа о великој пензионој реформи, једном од кључних пројеката владе Фридриха Мерца. Комисија стручњака предложила је 33 мере које би немачки систем постепено приближиле шведском моделу, укључујући и увођење обавезног пензионог фонда.
Највише пажње изазвао је предлог да сви осигурани радници, поред постојећег система међугенерацијске солидарности, обавезно издвајају новац у фонд који би та средства улагао на финансијским тржиштима.
Почетна стопа доприноса износила би 0,5 одсто бруто плате, а затим би постепено расла до 2 одсто до 2031. године. Трошак би делили радници и послодавци.
Заговорници реформе тврде да би такав модел дугорочно могао да ојача пензиони систем, повећа будуће пензије и истовремено обезбеди капитал за инвестиције и технолошке иновације.
Као пример се најчешће наводи Шведска, која је сличан модел увела 1999. године. Тамошњи пензиони фондови временом су ојачали тржиште капитала и постали важан извор новца за нове компаније и иновације.
Други велики део реформе односи се на старосну границу за пензију. Немачка већ има план да се законска граница подигне на 67 година до 2031. године, али би од 2032. она могла бити повезана са очекиваним животним веком.
То значи да би, како људи дуже живе, постепено растао и број година које морају да проведу у радном односу. Процене показују да би старосна граница могла да расте за око шест месеци по деценији.
Комисија предлаже и укидање такозване „пензије са 63 године“, односно могућности да људи после 45 година уплата оду у пензију без умањења примања. Уместо тога, увела би се посебна мера за оне који због здравственог стања више не могу да раде.
Тај предлог је одмах изазвао жестоко противљење синдиката, који тврде да би укидање ове могућности било неправедно према људима који су радили деценијама.
Синдикати се посебно противе увођењу фондовске компоненте у пензиони систем. Њихов став је да се доприноси радника не смеју излагати ризицима берзе и да евентуални губици на тржишту не смеју умањити законску пензију.
Реформа предвиђа и ширење базе оних који уплаћују у систем. Нови самозапослени радници и посланици могли би да буду укључени у општи пензиони систем, док би и државни службеници, који сада имају повољније пензионе услове, у будућности морали да дају већи допринос.
Такође би био укинут посебан режим за такозване мини-послове, односно слабо плаћене послове са ниским социјалним доприносима.
Влада истовремено обећава да ће задржати ниво будућих пензија на 48 одсто просечне нето плате пре опорезивања за радника који је 45 година зарађивао просечну плату.
Мерц је у Бундестагу поручио да жели да све мере буду усвојене до краја 2026. године и да је реч о одлучујућем кораку ка новом пензионом систему.
Међутим, политичка битка тек почиње. Министарка рада Бербел Бас инсистира да се предлози усвоје као један целовит пакет, али ће морати да се суочи са снажним отпором синдиката и делова сопствене политичке базе.
Питање је посебно осетљиво за Социјалдемократску партију, која је део владајуће коалиције, а која у анкетама стоји веома лоше. Подршка тој странци пала је на око 12,5 одсто, што додатно отежава прихватање реформе коју синдикати доживљавају као удар на раднике.
Ипак, притисак демографије све је јачи. Према подацима немачке статистике, до 2040. године законску старосну границу за пензију достићи ће 13,3 милиона људи, што је око 30 одсто садашње радне снаге.
Због тога Немачка улази у једну од најважнијих социјалних расправа последњих година: како сачувати пензије у друштву које стари, а да се истовремено не преоптерете радници који ће тај систем морати да финансирају.
