Sve je više sumnjivih incidenata koji pogađaju nemačku ratnu mornaricu, a od početka 2025. godine otkriveno je ukupno deset mogućih slučajeva sabotaže.
Poslednji incident dogodio se krajem februara u Vilhelmshafenu, kada je na fregati „Rajnland-Pfalc“ otkriven prorez od dva centimetra na cevi za gorivo. Nemačke oružane snage pretpostavljaju da je oštećenje naneto namerno.
Portparol Bundesvera potvrdio je da se bezbednosna situacija za pomorske jedinice u brodogradilištima, kao i za plovila u izgradnji, promenila usled više sumnjivih slučajeva sabotaže.
Slučaj je u martu prijavljen istražnim organima, ali je istraga kasnije obustavljena jer nije bilo moguće utvrditi da li je oštećenje nastalo namerno, usled trošenja materijala ili zbog greške na samom materijalu.
Još jedan sumnjiv slučaj dogodio se u januaru 2025. godine tokom inspekcije u brodogradilištu Blom i Fos u hamburškoj luci. Na ratnom brodu „Emden“ pronađeno je nekoliko kilograma materijala u mašinskom prostoru, koji je mogao da izazove ozbiljnu štetu.
Reč je bila o abrazivnom pesku koji se koristi za čišćenje brodskih površina. Nemački istražni organi ocenili su da je verovatno reč o sabotaži. U vezi sa tim slučajem uhapšeni su jedan državljanin Rumunije i jedan državljanin Grčke, za koje se veruje da su radili u luci. Tužilaštvo nije navelo ko bi mogao da stoji iza njih.
I prethodne godine zabeleženo je više sumnjivih slučajeva. Na jednom ratnom brodu presečeni su kablovski snopovi, dok je u drugom slučaju otpadno ulje, po svemu sudeći namerno, sipano u sistem pitke vode. I ti postupci su kasnije obustavljeni.
Prema zapadnim bezbednosnim krugovima, iza ovakvih sabotaža mogla bi da stoji Rusija. Nemačka se smatra jednom od glavnih meta ruskih operacija jer je Berlin jedan od najvažnijih saveznika Ukrajine.
Nemačke bezbednosne službe upozoravaju na takozvane „agente za jednokratnu upotrebu“, odnosno sitne kriminalce koji se regrutuju preko društvenih mreža i koriste za izvođenje sabotaža.
Takvi izvršioci se, prema procenama službi, plaćaju kriptovalutama. Za manje zadatke dobijaju nekoliko stotina evra, dok se za krupnije operacije, uključujući sabotažu vojne opreme zemalja NATO-a, mogu nuditi i desetine hiljada evra.
Serija incidenata pokazuje da nemačka vojna infrastruktura postaje sve osetljivija meta, a pitanje zaštite brodogradilišta, luka i ratnih brodova sve važniji deo bezbednosne politike Berlina.
