Članice NATO-a pokušaće na predstojećem samitu u Ankari da usaglase novi model evropske odbrane, u trenutku kada se od Evrope traži da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je da će na samitu, koji će biti održan 7. i 8. jula u Turskoj, biti predstavljeni novi odbrambeni ugovori vredni desetine milijardi dolara.
Glavni cilj je da povećana izdvajanja za odbranu ne ostanu samo političko obećanje, već da se pretvore u stvarnu proizvodnju oružja, municije, sistema protivvazdušne odbrane i druge vojne opreme.
Rute je poručio da NATO ulazi u novu fazu, koju je nazvao „NATO 3.0“. Taj koncept podrazumeva savez koji više nije samo politički i odbrambeni blok, već i vojno-industrijski sistem sposoban da brzo proizvodi ono što mu je potrebno za dugotrajno odvraćanje Rusije.
Prema tom modelu, evropske članice morale bi da preuzmu daleko veću ulogu u konvencionalnoj odbrani, umesto da se u tolikoj meri oslanjaju na Sjedinjene Države. To znači više fabrika, veće zalihe, bržu proizvodnju i manje zavisnosti od sporih birokratskih procedura.
Na samitu će se ponovo razgovarati i o cilju da članice NATO-a do 2035. godine izdvajaju 5 odsto BDP-a za odbranu i bezbednosne potrebe. Posle godina nedovoljnog ulaganja, taj plan treba da pokaže da Alijansa prelazi sa obećanja na realnu vojnu snagu.
Jedna od ključnih tema biće i podrška Ukrajini. Očekuje se prisustvo Vladimira Zelenskog, a NATO će još jednom potvrditi da bezbednost Ukrajine smatra direktno povezanom sa bezbednošću Evrope.
Rute je poručio da Moskva ne strahuje od obećanja, već od njihovog sprovođenja. Njegova poruka Vladimiru Putinu bila je da je NATO spreman da brani svoje članice i da će odgovoriti na svaki pokušaj agresije.
Samit u Ankari trebalo bi da pokaže da li Evropa zaista može da pređe na novi odbrambeni model — sa većom proizvodnjom, većom samostalnošću i bržom reakcijom na pretnje.
Turska, kao domaćin samita, pokušaće da svoj odbrambeni sektor postavi kao važan deo nove NATO proizvodne strategije, posebno u oblastima dronova, municije i vojne tehnologije.
Ako dogovor bude postignut, Ankara bi mogla da označi početak nove etape u istoriji Alijanse: NATO-a koji se ne oslanja samo na političke deklaracije, već na masovnu proizvodnju, industrijsku mobilizaciju i dugoročnu pripremu za mogući sukob visokog intenziteta.
