Rusija je usvojila zakonske izmene koje omogućavaju Centralnoj banci i pojedinim finansijskim institucijama da samostalno koriste sisteme za zaštitu od dronova, bez direktnog angažovanja specijalnih bezbednosnih jedinica.
Izmene su postale javne nakon što je dokument objavljen u donjem domu ruskog parlamenta. Novim pravilima predviđeno je da ovlašćeni službenici mogu da reaguju u slučaju pretnje bespilotnim letelicama, kao i drugim bespilotnim sredstvima, radi zaštite objekata i važne imovine.
Sistemi za odbranu od dronova trebalo bi da budu raspoređeni u Centralnoj banci Rusije, Sberbanci, Ruskom udruženju za inkasaciju, kao i u pojedinim državnim strukturama koje se bave specijalnim komunikacijama i transportom poverljivih materijala.
Novim izmenama određenim zaposlenima u tim institucijama biće omogućeno i da nose oružje i preduzimaju mere protiv uočenih pretnji.
Ovakav potez dolazi u trenutku sve učestalijih napada ukrajinskih dronova na teritoriji Rusije, naročito od početka 2026. godine. Napadi su, prema ruskim i stranim izveštajima, poslednjih meseci stizali i do udaljenih regiona, uključujući područja ka Kaspijskom moru i Zapadnom Sibiru.
Predsednik finansijskog komiteta Državne dume Anatolij Aksakov naveo je da će same institucije snositi troškove nabavke i upotrebe novih sistema za zaštitu od dronova.
Istovremeno, u Rusiji se sve više govori o tome da su i privatne kompanije spremne da finansiraju nabavku težih sredstava i sistema za elektronsko ratovanje, kako bi zaštitile kritičnu infrastrukturu od napada bespilotnih letelica.
Do sada su slična ovlašćenja uglavnom bila rezervisana za militarizovane strukture, poput Nacionalne garde. Zato ovo proširenje nadležnosti pokazuje da Moskva sve više uključuje civilne i finansijske institucije u sistem unutrašnje bezbednosti.
Predlog zakona još treba da odobri gornji dom parlamenta, Savet Federacije, nakon čega ga mora potpisati predsednik Vladimir Putin da bi stupio na snagu.
Prvobitna verzija zakona, predstavljena 2024. godine, odnosila se samo na Centralnu banku i državnu službu za inkasaciju. Konačna verzija je znatno proširena i sada obuhvata Sberbanku i druge važne institucije.
Autori zakona navode da je cilj zaštita vrednosti u transportu, plemenitih metala i poverljivih dokumenata. Ipak, ova mera se donosi u širem kontekstu rata u Ukrajini i sve većeg pritiska na ruske sisteme protivvazdušne odbrane.
