Идеја о такозваној „аријевској раси“ представљала је један од кључних темеља нацистичке идеологије у Немачкој током владавине Адолфа Хитлера.
Сам појам „Аријевац“ првобитно није имао расно значење. Историчари и лингвисти указују да је термин потекао из древних индо-иранских језика, где је означавао „племенитог“ или „часног“ човека. Тек у 19. веку европски расни теоретичари почињу да овај појам претварају у псеудонаучну теорију о наводно супериорној раси.
Нацисти су ту идеју радикализовали и представили Немце као „господарску расу“, док су Јевреји, Словени, Роми и други народи означени као инфериорни. Ова идеологија постала је оправдање за прогоне, масовне злочине и Холокауст.
У оквиру Трећег рајха формиране су и посебне институције које су покушавале да „докажу“ постојање аријевске расе. Организација Ахненербе, под контролом СС-а, спроводила је псеудонаучна истраживања и експедиције широм света у потрази за доказима који би подржали нацистичке расне теорије.
Историчари данас наглашавају да не постоје научни докази о постојању „аријевске расе“ и да је читава концепција била заснована на злоупотреби историје, језика и антропологије ради политичке пропаганде.
Иако је нацизам поражен 1945. године, појам „аријевске расе“ и данас се повремено појављује у екстремистичким и неонацистичким круговима, што историчари и организације за људска права сматрају опасним наслеђем једне од најмрачнијих идеологија 20. века.
