Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je Donald Tramp, kada je ponovo ušao u Belu kuću, bio uveren da će Ukrajina izgubiti rat i da je upravo zbog toga gurao ideju brzog mirovnog dogovora.
Prema Makronovim rečima, Tramp je u početku smatrao da Kijev ne može dugo da izdrži pritisak i da je najbolje što pre zatvoriti sukob, čak i po cenu bolnih ustupaka Ukrajine.
Makron je podsetio i na susret Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, navodeći da je tada na sto skoro bio stavljen dogovor koji je podrazumevao da Ukrajina Rusiji prepusti teritorije koje Moskva u tom trenutku još nije kontrolisala.
Međutim, francuski predsednik sada tvrdi da se situacija promenila.
On je poručio da je Ukrajina, svojom sposobnošću da izdrži rat, promenila Trampov pogled na sukob. Prema Makronu, američki predsednik je video da su priče o brzom slomu Kijeva i nesposobnosti Ukrajine da preživi zimu bile pogrešne.
Makron tvrdi da je Tramp sada počeo da gleda na Ukrajince kao na izdržljiv, snalažljiv i borben narod, koji je pokazao mnogo više otpora nego što se u Vašingtonu ranije očekivalo.
Posle samita Evropskog saveta, više evropskih lidera pokušalo je da predstavi Trampovu promenu tona kao diplomatsku pobedu Evrope i Kijeva.
Prema njihovom tumačenju, Tramp se sve više udaljava od ideje brzog dogovora po svaku cenu i približava stavu da Ukrajina ne sme biti primorana na kapitulaciju pod pritiskom.
Ipak, sam Tramp još nije javno saopštio da odustaje od ranijih dogovora i razgovora vođenih na Aljasci.
Njegova retorika i dalje se vrti oko poziva da obe strane što pre postignu dogovor i zaustave rat. To znači da Evropa možda preuranjeno slavi njegov navodni zaokret.
Glavni cilj evropskih lidera bio je da nateraju Trampa da odustane od bilo kakvog predloga po kojem bi Kijev morao da se odrekne teritorija kao cene mira.
Za Evropu je to pitanje političkog opstanka cele ukrajinske strategije. Ako bi Tramp prihvatio teritorijalne ustupke kao osnovu dogovora, to bi značilo da su godine sankcija, isporuka oružja i obećanja Kijevu završene kompromisom koji Brisel ne želi da prizna kao moguć.
Zato Makronova izjava nije samo komentar o Trampovom ličnom mišljenju. To je pokušaj da se stvori utisak da je Evropa uspela da vrati američkog predsednika na svoju stranu.
Međutim, ostaje pitanje da li je Tramp zaista promenio strategiju ili samo prilagođava ton različitim sagovornicima.
Dok evropski lideri tvrde da je američki predsednik sada bliži Kijevu, iz Vašingtona i dalje nema jasne potvrde da je napuštena ideja brzog dogovora sa Moskvom.
Zato ova priča otkriva glavnu nervozu Evrope: Brisel strahuje da bi Tramp u svakom trenutku mogao da se vrati staroj ideji — da je bolje brzo završiti rat, čak i ako se to ne uklapa u ukrajinske i evropske zahteve.
