Italijanska vlada planira da izdvoji oko 35 milijardi evra dodatnih sredstava za energetsku bezbednost i odbranu u periodu od 2026. do 2028. godine, koristeći mogućnost privremenog odstupanja od fiskalnih pravila Evropske unije.
Ministar finansija Đankarlo Đorđeti predstavio je plan u italijanskom parlamentu, navodeći da vlada premijerke Đorđe Meloni namerava da za jačanje energetske bezbednosti izdvoji dodatnih 0,6 odsto kumulativnog BDP-a, dok bi za odbranu bilo usmereno još 0,9 odsto BDP-a u istom periodu.
Prema procenama koje prenosi italijanska agencija ANSA, to bi značilo oko 14 milijardi evra dodatnih sredstava za energetsku bezbednost i između 21 i 22 milijarde evra za odbranu.
Dodatna potrošnja trebalo bi da bude omogućena primenom takozvane nacionalne klauzule o odstupanju od fiskalnih pravila EU, koja državama članicama u izuzetnim okolnostima dozvoljava privremeno povećanje rashoda iznad uobičajenih ograničenja.
Evropska komisija trebalo bi u septembru da razmotri zahteve država članica, nakon čega se u oktobru očekuju preporuke ministrima finansija Evropske unije.
Dobijanje većeg fiskalnog prostora za vojne rashode moglo bi da omogući Rimu i da konačno potpiše odloženi sporazum o kreditu u okviru evropskog programa SAFE, čiji je cilj finansiranje zajedničkih odbrambenih projekata država članica.
Đorđeti je ocenio da Italija, pošto je već pokrenula zajedničke evropske odbrambene programe, ima obavezu da ispuni preuzete angažmane. On je priznao da traženje izuzetaka od fiskalnih pravila radi većih vojnih izdvajanja nije popularna mera, ali je naglasio da zemlja ne može da zanemari svoje bezbednosne obaveze.
Kada je reč o energetici, italijanski ministar je saopštio da Brisel neće odobriti subvencije za fosilna goriva kojima bi Rim ublažavao posledice aktuelne energetske krize.
Evropska komisija insistira da dodatni fiskalni prostor bude upotrebljen za dugoročno jačanje otpornosti država na energetske potrese, a ne za privremene mere kojima bi se neposredno subvencionisale cene energenata.
