Улагања европских чланица НАТО-а у инфраструктуру, са циљем да достигну нову квоту од 1,5 одсто бруто домаћег производа за ширу безбедност и отпорност, могла би да створе око 4,4 милиона радних места и донесу економски ефекат од 822 милијарде евра годишње.
Студија консултантске компаније EY и немачке Дека банке показала је да би европске чланице Алијансе за испуњење овог циља требало да улажу приближно 320 милијарди евра годишње. Процењује се да би сваки уложени евро могао да створи 2,51 евро додатне економске вредности.
Чланице НАТО-а договориле су се да до 2035. године повећају укупна издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а. Од тога би 3,5 одсто било намењено основним војним способностима, док би преосталих 1,5 одсто било усмерено на ширу безбедносну инфраструктуру.
Предвиђена улагања обухватила би стратешки важне путеве, железнице и луке, јачање електроенергетских мрежа, сајбер-инфраструктуре и других критичних система, као и унапређење цивилне спремности и отпорности.
Највећу корист могли би да имају грађевински и логистички сектор, телекомуникационе компаније, као и електронска и електротехничка индустрија. Од укупног броја нових радних места, око 1,8 милиона било би непосредно повезано са инфраструктурним пројектима.
Стручњаци, међутим, упозоравају да је нова категорија издвајања веома широко дефинисана и да још није јасно који ће пројекти моћи да буду признати као безбедносна улагања. Економски резултат ће зато зависити од начина на који ће државе дефинисати, ускладити и спровести планиране пројекте.
