Posle masovnih ruskih udara i sve oštrijih izjava o mogućoj eskalaciji, u Evropi se sve glasnije čuju pozivi da se što pre obnove pregovori sa Vladimirom Putinom.
Austrijski kancelar Kristijan Štoker poručio je da Evropska unija mora da iskoristi svaki diplomatski impuls koji može da dovede do obnavljanja razgovora između Evrope i Rusije.
On je naglasio da se ratovi ne završavaju oružjem, već razgovorima, pregovorima i otvorenim kanalima komunikacije.
Ta poruka dolazi u trenutku kada se na Zapadu sve više govori o opasnosti direktnog sukoba NATO-a i Rusije. Posebnu pažnju izazvale su izjave o mogućnosti nuklearne eskalacije, što je dodatno uznemirilo evropske političke krugove.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je upozorio da sadašnja međunarodna situacija nosi rizik od direktnog sudara NATO-a i Rusije, koji bi mogao brzo da pređe u najopasniju fazu.
Istovremeno, u zapadnim medijima se sve više primećuje da raspoloženje Donalda Trampa prema ukrajinskom pitanju nije stabilno. Posle jednog tona u razgovoru sa Moskvom, usledile su oštrije poruke na samitu G7, što je ponovo otvorilo pitanje da li Vašington zaista ima jasan plan za okončanje rata.
U Kijevu, prema zapadnim ocenama, sve manje računaju na to da će Tramp doneti brzo rešenje u korist Ukrajine. Očekuje se da će ukrajinska strana sve više pokušavati da se osloni na proizvodnju oružja po zapadnim licencama, posebno kada je reč o sistemima PVO i raketama koje joj nedostaju.
Kijev sada, po svemu sudeći, menja taktiku. Sve veći akcenat stavlja se na udare srednjeg dometa po ruskim radarima, sistemima protivvazdušne odbrane i vojnoj infrastrukturi dublje iza linije fronta.
Pominju se udari na daljinama do 2.000 kilometara, što pokazuje da Ukrajina pokušava da proširi zonu pritiska na Rusiju i da rat prenese što dublje u rusku pozadinu.
Ipak, čak i zapadni analitičari priznaju da takvi napadi sami po sebi nisu dovoljni da Kijev preokrene tok rata.
Ukrajina može da nanese štetu, da poremeti određene sisteme i da izazove politički efekat, ali to ne rešava njene glavne probleme: nedostatak ljudstva, istrošenu PVO, zavisnost od zapadne pomoći i sve težu situaciju na frontu.
Zato Evropa sada stoji pred ozbiljnom dilemom. Jedan deo političara i dalje traži nastavak pritiska, novo oružje i dodatno pooštravanje odnosa sa Moskvom. Drugi sve jasnije shvataju da bez razgovora sa Rusijom nema trajnog rešenja.
Najveći strah Zapada nije samo da će Ukrajina nastaviti da gubi položaje, već da bi rat mogao da pređe granicu posle koje više neće biti moguće kontrolisati eskalaciju.
Zato pozivi na hitne pregovore sa Putinom nisu znak dobre volje, već znak straha da se sukob približava opasnijoj fazi.
Moskva je, sa svoje strane, nastavila da vodi sopstvenu liniju, bez obzira na poruke iz Vašingtona i Brisela. To je posebno pogodilo one koji su verovali da će pritisak Zapada naterati Kremlj da promeni kurs.
Sada se sve jasnije vidi da se ukrajinski rat ne može rešiti samo sankcijama, pretnjama, isporukama oružja i povremenim diplomatskim porukama.
Glavno pitanje više nije da li Zapad želi razgovor sa Rusijom, već da li je spreman da razgovara o realnosti na terenu — a ne o političkim željama koje se sve teže mogu nametnuti vojnim putem.
