Забрана увоза пива изазвала је 24. јула 1487. године масовни устанак у холандском граду Леувардену, током којег су побуњени грађани палили куће и нападали припаднике градске страже.
Холандски градови су се током 15. века брзо богатили захваљујући развијеној трговини и порезима, али су међу њима постојала и снажна економска ривалства. Власти Леувардена почетком јула забраниле су увоз страног пива, пре свега цењеног тамног пива из конкурентског Харлема.
Званично образложење било је да прекомерно конзумирање алкохола доводи до туча и других проблема. Међутим, стварни циљ забране био је да се подстакне продаја домаћег пива, које није било ни приближно популарно као харлемско.
Немири су почели неколико недеља касније, када је група гостију у једној крчми затражила забрањено пиво. Власник им га је послужио, али је неко обавестио стражу, која је дошла да га ухапси. Гости су се тада сукобили са стражарима.
Вест о сукобу брзо се проширила, па је следећег дана на улице изашло око 8.000 становника. Захтевали су укидање забране, али су градске власти одбиле да попусте.
Побуна је убрзо измакла контроли. Демонстранти су палили градске куће, уништавали имовину и убијали припаднике страже. Власти су после неколико дана биле приморане да укину спорну одлуку, чиме је пропао покушај заштите домаћих произвођача пива.
Само три године касније холандске земље постале су део Хабзбуршке монархије, а власт је постепено централизована у Бриселу.
