Европска унија тешко ће остварити циљ да до 2030. године достигне пуну одбрамбену спремност, упозорио је Европски ревизорски суд, истичући да велики недостаци постоје упркос значајном повећању издвајања за одбрану и покретању нових програма.
Према оцени ревизора, проблем није само у количини новца. Европска одбрана и даље је расцепкана између држава чланица, војна индустрија нема довољне производне капацитете за брзо повећање испорука, док Унија у бројним кључним областима остаје зависна од произвођача ван ЕУ.
Државе чланице последњих година убрзано повећавају војне буџете, обнављају залихе и набављају нову опрему. Европска унија је истовремено покренула програме за подстицање заједничких набавки и повећање производње наоружања и муниције.
Ревизори, међутим, упозоравају да већа потрошња сама по себи неће бити довољна. Неопходни су боља координација држава чланица и јасније утврђивање заједничких одбрамбених приоритета.
Посебан проблем представља расцепканост европског тржишта наоружања. Државе често засебно развијају и набављају војне системе, што повећава трошкове, отежава стандардизацију и смањује ефикасност заједничке одбране.
Један од највећих изазова биће способност европске војне индустрије да довољно брзо повећа производњу оружја, муниције и друге опреме. Рат у Украјини показао је колико се брзо троше постојеће залихе током сукоба високог интензитета.
Европски ревизорски суд указује и на велику зависност од војне опреме произведене ван ЕУ. Након почетка рата у Украјини, европске државе су због хитне потребе за попуњавањем залиха велики део набавки усмериле према страним произвођачима.
Додатни проблем представља све већи број различитих европских програма и извора финансирања одбране, што отежава координацију и повећава ризик да се поједина улагања преклапају, док неке кључне војне способности остају недовољно развијене.
Ревизори закључују да је ЕУ последњих година значајно појачала активности у области одбране, али да постизање пуне одбрамбене спремности до 2030. године и даље представља велики изазов.
