Чланице Европске уније могле би да усвоје знатно ублажени 21. пакет санкција Русији, након вишенедељних преговора који су показали дубоке поделе око ограничења руским војницима и мера у енергетском сектору.
Амбасадори чланица настоје да заврше усаглашавање пакета, који би министри спољних послова требало да размотре 13. јула. Дипломате, међутим, упозоравају да договор још није загарантован.
Једна од најспорнијих мера био је предлог Естоније и Литваније да се руским војницима и бившим припадницима оружаних снага аутоматски забрани улазак у ЕУ.
Француска, Италија и Грчка затражиле су ублажавање те мере, наводећи интересе земаља чији туристички сектор зависи и од руских посетилаца.
Према компромисном предлогу, ограничења би важила само за краткорочне визе и односила би се на особе које су непосредно учествовале у борбама или директно допринеле руским војним операцијама.
Број виза издатих руским држављанима током 2025. године повећан је за 10,2 одсто, а највише су их издале Француска, Италија и Шпанија.
Спор се води и око ограничења цене руске нафте. Предложено је да горња граница остане на 44 долара по барелу, иако би према садашњој формули 15. јула требало да порасте изнад 60 долара.
Европска комисија тражи да замрзавање цене траје шест месеци, док Грчка, уз подршку других земаља зависних од поморског саобраћаја, инсистира на периоду од три месеца.
Атина је затражила и изузеће које би грчким компанијама омогућило да наставе превоз руског течног природног гаса у земље изван ЕУ.
Чланице су постигле начелни договор о забрани продаје танкера за течни природни гас Русији.
Ублажене су и мере против извоза руске рибе. Немачка би требало да добије изузеће за увоз пикше, Пољска за увоз полака, а Португалија за бакалар.
Због противљења Бугарске, патријарх московски и све Русије Кирил вероватно ће бити уклоњен са списка санкционисаних особа.
