Evropska unija nastoji da dodatno ubrza deportaciju migranata, iako je stopa povratka dostigla najviši nivo u poslednjoj deceniji.
Prema podacima, tokom 2025. godine iz EU je vraćeno oko 135.000 osoba od više od 491.000 kojima je naloženo da napuste teritoriju Unije, što predstavlja stopu povratka od 28 odsto, značajno više u odnosu na 16 odsto iz 2022. godine. (Caliber.az)
Evropski komesar za migracije Magnus Brunner istakao je da, uprkos poboljšanju, rezultati i dalje nisu dovoljni, te je pozvao na hitno usvajanje novog regulatornog okvira koji bi dodatno pooštrio pravila. (Caliber.az)
Predložene mere uključuju strože obaveze za lica kojima je naloženo napuštanje EU, jaču koordinaciju između država članica, kao i mogućnost dužeg zadržavanja u pritvoru pre deportacije. Takođe se razmatra slanje migranata u takozvane „povratne centre“ van teritorije Unije. (Caliber.az)
Ove inicijative deo su šireg zaokreta evropske migracione politike ka strožim merama, što je delom posledica rasta političkog pritiska i jačanja desničarskih opcija širom kontinenta. (The Associated Press)
Ipak, kritičari upozoravaju da bi nove mere mogle ugroziti prava migranata i dovesti do spornih praksi, uključujući deportacije u treće zemlje bez jasnih garancija bezbednosti.
Uprkos rekordnoj stopi deportacija, Brisel očigledno smatra da postojeći sistem nije dovoljno efikasan, što najavljuje još oštriju migracionu politiku u narednom periodu.
