Evropski parlament odobrio je nastavak pregovora o uvođenju digitalnog evra, koji bi građanima trebalo da ponudi siguran način elektronskog plaćanja i smanji zavisnost Evrope od američkih platnih sistema.
Digitalni evro izdavala bi Evropska centralna banka i imao bi istu vrednost kao gotov novac. Za razliku od kriptovaluta, njegova vrednost ne bi oscilirala, već bi jedan digitalni evro uvek vredeo isto kao jedan običan evro.
Planirano je da dobije status zakonskog sredstva plaćanja, što znači da bi trgovci koji primaju kartice morali da prihvataju i digitalni evro, bez dodatnih naknada za potrošače.
Plaćanje bi bilo moguće direktno između pametnih telefona, kao i bez internet veze, što bi sistem učinilo upotrebljivim i tokom nestanka struje ili prekida mreže.
Evropska centralna banka razmatra ograničenje prema kojem bi građani mogli da drže najviše 3.000 digitalnih evra. Svaki iznos iznad tog limita automatski bi bio prebačen na povezani bankovni račun.
Digitalni evro ne bi donosio kamatu, kako građani tokom krize ne bi masovno povlačili novac iz banaka i prebacivali ga u digitalne novčanike, što bi moglo da ugrozi stabilnost bankarskog sistema.
Jedno od glavnih pitanja ostaje zaštita privatnosti. Predviđeno je da plaćanja van mreže pružaju nivo privatnosti sličan gotovini, dok vlasti tvrde da digitalni evro neće biti sredstvo za praćenje građana.
Uvođenje nove valute trebalo bi da smanji i troškove trgovaca, koji sada pri plaćanju karticama izdvajaju između 0,5 i 1,5 odsto vrednosti transakcije.
Digitalni evro mogao bi da bude dostupan i u članicama Evropske unije koje još nisu uvele zajedničku valutu.
Evropske institucije žele da pravni okvir usvoje tokom 2026. godine. Pokretanje probnog projekta planirano je za 2027, dok bi digitalni evro u punoj meri mogao da bude uveden 2029. godine.
