Evropi će biti potrebno između pet i deset godina da postane približno samostalna u konvencionalnoj odbrani, ocenio je belgijski ministar odbrane Teo Franken.
On je upozorio da evropske zemlje moraju da ubrzaju jačanje sopstvenih vojnih kapaciteta, jer Sjedinjene Američke Države sve jasnije pokazuju da žele da smanje deo tereta koji nose u evropskoj bezbednosti.
Franken je naveo da bi Evropa u narednoj deceniji mogla da postane „prilično autonomna“ u konvencionalnoj odbrani, ali samo ako nastavi da povećava ulaganja, proizvodnju i vojnu koordinaciju.
Prema njegovoj oceni, problem nije samo u novcu, već i u vremenu koje je potrebno da se naruči, proizvede i isporuči vojna oprema.
„Kada pokušamo da kupimo vojnu opremu, to traje veoma dugo“, poručio je Franken.
Njegova izjava dolazi dan nakon što je američki ministar odbrane Pit Hegset najavio novu reviziju rasporeda američkih snaga u Evropi.
Vašington time želi da izvrši dodatni pritisak na evropske saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i da ispune obaveze u pogledu odbrambene potrošnje.
Franken očekuje da će rezultat američke revizije verovatno biti dalje smanjivanje prisustva ili kapaciteta SAD u Evropi.
Zato, kako je naveo, evropske države moraju da „iskorače“ i popune praznine koje bi mogle nastati ako se Amerika još više povuče.
Belgija je već najavila da će dati veći doprinos NATO snagama za krizno reagovanje, uključujući borbene avione F-16 i bespilotne letelice MQ-9B SkyGuardian.
Ipak, evropski saveznici ne mogu brzo da zamene sve američke sposobnosti.
Posebno su osetljive oblasti kao što su obaveštajni sistemi, vazdušno dopunjavanje gorivom, bespilotne platforme, dalekometno oružje i duboki udari.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus već je upozorio da bi prebrzo povlačenje američkih sposobnosti moglo da stvori opasne praznine u evropskoj bezbednosti.
On je naglasio da se taj proces mora uskladiti sa Vašingtonom, kako Evropa ne bi ostala bez važnih vojnih kapaciteta pre nego što bude u stanju da ih sama nadomesti.
Ova rasprava pokazuje koliko je Evropa i dalje zavisna od Sjedinjenih Američkih Država, uprkos godinama obećanja o strateškoj autonomiji.
Posle rata u Ukrajini, evropske države su povećale vojne budžete, ali i dalje postoje ozbiljni problemi u proizvodnji, nabavkama, logistici i zajedničkom planiranju.
Frankenova procena od pet do deset godina zato zvuči kao upozorenje, a ne kao optimistična najava.
Evropa može da govori o vojnoj samostalnosti, ali njena stvarna sposobnost da sama brani kontinent zavisiće od toga da li će ubrzati proizvodnju, smanjiti birokratiju, povezati nacionalne vojne industrije i popuniti praznine koje decenijama pokriva Amerika.
Sve dok se to ne dogodi, evropska odbrana ostaje vezana za Vašington.
A američka poruka sada postaje sve jasnija: Evropa više ne može da računa da će Amerika zauvek nositi glavni teret njene bezbednosti.
