21.06.2026
Belgrade, RS 27 C

Најновије вести

ЕВРОПИ ТРЕБА ЈОШ ДЕСЕТ ГОДИНА ЗА ВОЈНУ САМОСТАЛНОСТ: Белгијски министар упозорио да зависност од Америке не може нестати преко ноћи

Европи ће бити потребно између пет и десет година да постане приближно самостална у конвенционалној одбрани, оценио је белгијски министар одбране Тео Франкен.

Он је упозорио да европске земље морају да убрзају јачање сопствених војних капацитета, јер Сједињене Америчке Државе све јасније показују да желе да смање део терета који носе у европској безбедности.

Франкен је навео да би Европа у наредној деценији могла да постане „прилично аутономна“ у конвенционалној одбрани, али само ако настави да повећава улагања, производњу и војну координацију.

Према његовој оцени, проблем није само у новцу, већ и у времену које је потребно да се наручи, произведе и испоручи војна опрема.

„Када покушамо да купимо војну опрему, то траје веома дуго“, поручио је Франкен.

Његова изјава долази дан након што је амерички министар одбране Пит Хегсет најавио нову ревизију распореда америчких снага у Европи.

Вашингтон тиме жели да изврши додатни притисак на европске савезнике да преузму већу одговорност за сопствену безбедност и да испуне обавезе у погледу одбрамбене потрошње.

Франкен очекује да ће резултат америчке ревизије вероватно бити даље смањивање присуства или капацитета САД у Европи.

Зато, како је навео, европске државе морају да „искораче“ и попуне празнине које би могле настати ако се Америка још више повуче.

Белгија је већ најавила да ће дати већи допринос НАТО снагама за кризно реаговање, укључујући борбене авионе Ф-16 и беспилотне летелице MQ-9B SkyGuardian.

Ипак, европски савезници не могу брзо да замене све америчке способности.

Посебно су осетљиве области као што су обавештајни системи, ваздушно допуњавање горивом, беспилотне платформе, далекометно оружје и дубоки удари.

Немачки министар одбране Борис Писторијус већ је упозорио да би пребрзо повлачење америчких способности могло да створи опасне празнине у европској безбедности.

Он је нагласио да се тај процес мора ускладити са Вашингтоном, како Европа не би остала без важних војних капацитета пре него што буде у стању да их сама надомести.

Ова расправа показује колико је Европа и даље зависна од Сједињених Америчких Држава, упркос годинама обећања о стратешкој аутономији.

После рата у Украјини, европске државе су повећале војне буџете, али и даље постоје озбиљни проблеми у производњи, набавкама, логистици и заједничком планирању.

Франкенова процена од пет до десет година зато звучи као упозорење, а не као оптимистична најава.

Европа може да говори о војној самосталности, али њена стварна способност да сама брани континент зависиће од тога да ли ће убрзати производњу, смањити бирократију, повезати националне војне индустрије и попунити празнине које деценијама покрива Америка.

Све док се то не догоди, европска одбрана остаје везана за Вашингтон.

А америчка порука сада постаје све јаснија: Европа више не може да рачуна да ће Америка заувек носити главни терет њене безбедности.

Претходни чланак

БРИСЕЛ ОДОБРИО МАЂАРСКИ ПЛАН ОД 10 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Нова власт у Будимпешти добила шансу, али новац остаје условљен

Sledeći članak

РУСИЈА НУДИ ПОМОЋ ОКО ИРАНСКОГ УРАНИЈУМА: Лавров поручује да Москва може да буде део решења

Препоручујемо да погледате

Политико: ЕУ жели да понуди Кијеву ограничену интеграцију уместо пуноправног чланства

“Земље ЕУ припремају пакет краткорочних привилегија за Украјину како би је приближиле блоку, након што су престонице одбациле планове за убрзано приступање као пуноправне чланице”, наводи “Политико”.

Москва: Мерц припрема Немачку за рат

Немачки канцелар Фридрих Мерц практично припрема земљу за рат, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Истовремено, министар је подсетио Мерца да је Русија највећа земља на свету, а не само у Европи, преноси Спутњик. […]

Захарова: Народи нових руских региона изабрали су пут о којем су годинама сањали

Западна мањина дала је себи за право да одлучи који народ, може да захтева независност, аутономију, могућност одржавања референдума о отцепљењу од одређених земаља или поновном уједињењу са одређеним земљама, док је свима осталима то […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *