Evropski lideri okupiće se u nedelju, 13. septembra, u finskom gradu Rovaniemiju na Arktičkom samitu posvećenom jačanju bezbednosti severnog krila Evrope u uslovima sve oštrijeg nadmetanja velikih sila na Arktiku.
Domaćin skupa biće finski premijer Peteri Orpo, a jedna od glavnih tema biće buduća uloga Evropske unije u regionu u kojem Rusija jača vojno prisustvo, Kina nastoji da poveća svoj uticaj, dok je američki predsednik Donald Tramp više puta pokazivao interesovanje za Grenland.
Orpo je ocenio da Evropa i Sjedinjene Američke Države imaju zajednički interes da sarađuju na Arktiku zbog nadmetanja sa Rusijom i Kinom za korišćenje i kontrolu tog regiona.
Evropska unija priprema i novu strategiju za Arktik, koja će zameniti dokument usvojen pre početka rata u Ukrajini.
Nacrt deklaracije samita predviđa „strateškiju i proaktivniju“ ulogu EU na evropskom Arktiku i veća izdvajanja za vojnu mobilnost, transportnu i železničku infrastrukturu, digitalne komunikacije, satelitsku tehnologiju i odgovor na hibridne pretnje.
Posebna pažnja usmerena je na Finsku, koja sa Rusijom deli granicu dugu 1.340 kilometara. Severni deo te granice nalazi se u blizini poluostrva Kola, gde su smeštene važne ruske vojne snage, uključujući Severnu flotu, podmornice sa balističkim raketama, nuklearne kapacitete i značajne vazduhoplovne snage.
„Evropa se brani ovde“, poručio je Orpo.
Evropska komisija predložila je da se u narednom budžetu EU za odbranu, bezbednost i svemir izdvoji 131 milijarda evra, što je oko pet puta više od sadašnjeg nivoa finansiranja. Izdvajanja za vojnu mobilnost trebalo bi da budu povećana deset puta.
EU istovremeno ulaže oko 200 miliona evra u Grenland.
Na samitu će učestvovati nemački kancelar Fridrih Merc, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, kao i lideri Danske, Poljske, Rumunije i baltičkih država.
Jedna od tema biće i zajednička evropska nabavka ledolomaca. Finska trenutno gradi četiri od ukupno 11 novih ledolomaca namenjenih Sjedinjenim Američkim Državama i želi da svoje iskustvo u ovoj oblasti ponudi evropskim partnerima.
Finske vlasti naglašavaju da jačanje severnog krila više nije samo nacionalno pitanje Finske, već strateški interes cele Evrope.
