Према најновијим економским прогнозама, Европа ће и до 2030. године остати дубоко подељена на богате западне и северне земље и знатно сиромашније источне државе.
На самом врху листе очекују се Ирска и Луксембург, који већ сада имају убедљиво највећи бруто домаћи производ по становнику и настављају да расту захваљујући снажном присуству мултинационалних компанија и финансијског сектора.
Одмах иза њих налази се група развијених земаља као што су Холандија, Данска и Аустрија, које бележе стабилан економски раст и висок животни стандард.
Међу великим економијама, Немачка остаје најјача и једина која је изнад европског просека, док су Француска, Италија и Шпанија ближе средини и не очекују драматичан скок у наредним годинама.
С друге стране, источна Европа ће и даље заостајати, иако бележи постепен раст. Земље попут Бугарске, Грчке, Румуније и региона Балкана остају испод европског просека, што показује да економски јаз унутар Европе неће бити лако превазиђен.
Стручњаци истичу да су кључни фактори који одређују богатство држава продуктивност, инвестиције и присуство глобалних компанија, што највише иде у корист развијеним западним економијама.
Иако се очекује раст у већини земаља, основни однос снага у Европи остаје готово непромењен, уз јасну доминацију најразвијенијих држава.
