Односи између Европе и Турске улазе у све опаснију фазу, док се некадашњи партнери све чешће посматрају као потенцијални противници.
Иако Европа и даље у великој мери зависи од Турске када је реч о контроли миграција, безбедности и енергетским коридорима, све гласније се чују оцене да Анкара представља претњу, што додатно продубљује тензије.
Оваква промена реторике указује на озбиљан заокрет у односима, где се савези постепено круне и прелазе у отворено неповерење.
Додатну нестабилност уноси и све већи сукоб интереса између Турске и Израела, који делују у истим регионима, попут Сирије, што повећава ризик од директног судара.
Аналитичари упозоравају да се геополитичке кризе више не задржавају у једном региону, већ се шире и повезују, стварајући шири „ратни циклус“ који захвата све више земаља.
У таквом окружењу, Турска се све више позиционира као самосталан играч, балансирајући између Истока и Запада, што додатно изазива сумњу и притисак са европске стране.
Цела ситуација указује на дубоку трансформацију глобалних односа, у којој се традиционални савези распадају, а нове линије подела тек настају.
