Европске земље нису довољно припремљене за савремене претње које представљају беспилотне летелице.
Пад руског дрона на стамбену зграду у Румунији 29. маја показао је колико је Европа рањива пред модерним ваздушним ратовањем, у тренутку када се борбе у Украјини настављају већ пету годину.
Бивши заменик генералног секретара НАТО-а Мирча Џоана упозорио је на неадекватност сензорских и пресретачких система у Румунији, али и на ширем источном крилу Алијансе.
Према његовим речима, кашњење у извлачењу поука из последње четири године рата и недостатак војне и технолошке опреме створили су рањивост која мора бити уклоњена без одлагања, како на националном, тако и на савезничком нивоу.
Инциденти са дроновима на источном крилу НАТО-а постали су готово рутинска појава. Од 2022. године Румунија је забележила 47 таквих случајева, док је Пољска покренула консултације по члану 4 НАТО-а након што је више од десет дронова ушло у њен ваздушни простор.
Дронови који лете на малим висинама могу да избегну традиционалне радарске системе, док је употреба борбених авиона и ракета земља–ваздух против таквих мета скупа и не увек довољно ефикасна.
Због тога земље региона убрзавају набавку система за борбу против дронова, укључујући радаре, средства за откривање, дронове-пресретаче и опрему за електронско ратовање.
Све чешћи инциденти показују да је Европа пред новим безбедносним изазовом, у којем класична противваздухопловна одбрана више није довољна за претње које доноси рат беспилотним летелицама.
