Evropa sve otvorenije razmatra ograničenja za američke tehnološke gigante Majkrosoft, Amazon i Gugl u upravljanju najosetljivijim državnim podacima, uključujući finansijsku dokumentaciju, sudske spise i zdravstvene informacije.
Takav potez označava veliki preokret u odnosima Evrope i američkog tehnološkog sektora. Brisel priprema mere u okviru paketa koji se odnosi na tehnološki suverenitet, a njihov cilj je da se ograniči način na koji strani dobavljači usluga u oblaku upravljaju osetljivim podacima javnog sektora.
U središtu problema nalazi se činjenica da američke kompanije danas kontrolišu veliki deo evropske digitalne infrastrukture. Godinama su evropske vlade prepuštale zdravstvene sisteme, sudske evidencije, poreske sisteme, finansijske baze podataka, vladinu komunikaciju i institucionalne arhive platformama koje kontrolišu Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud.
Ključni spor odnosi se na američki zakon CLOUD Act, usvojen 2018. godine, koji omogućava vlastima SAD da od američkih kompanija traže pristup podacima, bez obzira na to gde se ti podaci fizički nalaze. To znači da evropski državni podaci smešteni u data centru u Frankfurtu ili Parizu, ako njima upravlja američka kompanija, mogu da potpadnu pod američku pravnu nadležnost.
To direktno dovodi u pitanje ideju digitalnog suvereniteta. Evropa je godinama svetu držala lekcije o zaštiti privatnosti kroz GDPR, dok je istovremeno ogroman deo sopstvene digitalne infrastrukture prepuštala stranim korporacijama koje posluju po stranim pravnim pravilima.
Sada, u sve nestabilnijem geopolitičkom okruženju, digitalni suverenitet postaje jedan od prioriteta evropske politike.
Američke kompanije drže oko 70 odsto evropskog tržišta infrastrukture u oblaku, jer Evropa nije uspela da izgradi dovoljno konkurentne domaće alternative. Umesto da na vreme razvija sopstvenu tehnološku snagu, Evropa se godinama više oslanjala na regulaciju nego na inovacije.
Sada pokušava da tu zavisnost preokrene političkim merama. To je deo šireg procesa u kojem globalizacija ustupa mesto tehnološkom nacionalizmu.
Ko kontroliše podatke, kontroliše obaveštajne sisteme, finansijske tokove, komunikaciju i političku moć. Zbog toga države sve više strahuju od zavisnosti od stranih oblačnih servisa. Podaci su postali jedan od najvažnijih resursa savremenog doba.
Američke kompanije već pokušavaju da se prilagode novoj situaciji kroz takozvane evropske suverene oblake, koji bi fizički i pravno trebalo da budu odvojeni od američkih operacija. Amazon je najavio ulaganje veće od 7,8 milijardi evra u evropski suvereni oblak sa sedištem u Nemačkoj.
Ipak, mnogi evropski zvaničnici više nisu uvereni da je takvo razdvajanje dovoljno, jer matične kompanije i dalje ostaju američki pravni subjekti i podležu američkim zakonima.
Svetska ekonomija sve više se cepa na suparničke blokove u kojima nestaje poverenje, a države pokušavaju da obezbede kontrolu nad kapitalom, resursima, proizvodnjom i digitalnom infrastrukturom.
