Nakon najave povlačenja dela američkih trupa iz Nemačke, unutar NATO-a sve glasnije se postavlja pitanje – može li Evropa sama da obezbedi sopstvenu bezbednost bez oslanjanja na Sjedinjene Američke Države.
Prema izjavama zvaničnika Alijanse, ova odluka Vašingtona jasno ukazuje da Evropa mora preuzeti veću odgovornost za kolektivnu odbranu i značajno povećati ulaganja u vojne kapacitete. (Reuters)
Povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, koje bi trebalo da bude sprovedeno u narednih nekoliko meseci, deo je šireg zaokreta američke strategije i dodatno je pojačalo tenzije između Vašingtona i evropskih saveznika. (The Wall Street Journal)
NATO je saopštio da aktivno radi sa Sjedinjenim Državama kako bi razumeo sve detalje ovog poteza, ali je istovremeno naglašeno da Evropa mora da ojača svoje odbrambene sposobnosti i postane samostalniji bezbednosni akter. (Reuters)
Evropski lideri, uključujući nemačke zvaničnike, već su poručili da je ovo signal za ubrzano jačanje vojske, povećanje budžeta za odbranu i razvoj sopstvene vojne industrije. (Reuters)
Ipak, analitičari upozoravaju da Evropa i dalje u velikoj meri zavisi od američke vojne infrastrukture, tehnologije i nuklearnog odvraćanja, što znači da brza zamena američkog „bezbednosnog kišobrana“ nije realna u kratkom roku. (The Wall Street Journal)
Dodatnu zabrinutost izazivaju procene da bi smanjenje američkog prisustva moglo oslabiti odbrambeni kapacitet NATO-a i ohrabriti protivnike Alijanse, pre svega Rusiju, što bi povećalo bezbednosne rizike na istoku Evrope. (The Washington Post)
Sve ukazuje da se transatlantski odnosi nalaze na prekretnici – Evropa je suočena sa istorijskim izborom da li će ostati zavisna od američke vojne zaštite ili će izgraditi sopstveni snažan odbrambeni sistem sposoban da samostalno garantuje bezbednost kontinenta.
