Изненадна и готово потпуно тајна посета директора Централне обавештајне агенције САД Џона Ретклифа Москви наставља да изазива бројне спекулације, док Кремљ потврђује да су одржани разговори руских и америчких обавештајних служби, али негира да се шеф ЦИА састао са председником Русије Владимиром Путином.
Ретклиф је 25. августа допутовао у Москву америчким војним транспортним авионом C-17 „глобмастер III“, што је само по себи привукло пажњу због неуобичајеног начина доласка високог америчког званичника.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков потврдио је да је посета одржана и навео да се радило о контактима обавештајних служби.
На питање о евентуалном сусрету са руским председником, Песков је најпре рекао да контакти са Путином „нису били планирани“, а касније изричито саопштио да састанка председника Русије и директора ЦИА није било.
Он је, међутим, додао да је Путин одмах обавештен о резултатима разговора.
Ипак, низ околности које су пратиле посету подстакао је спекулације руских медија о томе да ли је ипак било неког облика непосредног контакта.
Новинар из председничког новинарског тима Александар Јунашев навео је да је за 25. август у Путиновом распореду било планирано велико дешавање за које су се припремале стотине људи, али да је оно само неколико дана раније изненада померено.
Истог дана председничка застава била је истакнута над Сенатским дворцем у Кремљу, што је указивало да се Путин налази у својој московској резиденцији.
То, међутим, само по себи није доказ да се састао са Ретклифом, а Кремљ је такав сусрет званично демантовао.
Додатну пажњу привлачи изузетна брзина којом је посета организована. Према процени „Царграда“, све указује да је иницијатива дошла са америчке стране и да је долазак директора ЦИА договорен свега неколико дана раније.
Песков је непосредно пре Ретклифовог доласка говорио да нема информације о посети, док је истовремено било најављено да ће део Путиновог програма тог дана бити затворен за јавност.
Ретклиф је у Москви провео приближно осам сати и 40 минута, што показује да је било довољно времена за опширне разговоре са руским званичницима.
Јавности није саопштено о чему се конкретно разговарало.
Управо потпуна тајност садржаја разговора један је од главних разлога због којих је посета изазвала толико пажње.
Долазак шефа ЦИА уместо дипломате или специјалног изасланика може да указује да су на дневном реду била питања која се непосредно односе на безбедност, обавештајни рад или војне активности, али за сада нема званичне потврде о конкретним темама.
„Царград“ оцењује да су Украјина и Иран највероватније били међу темама разговора, али наглашава да се, у одсуству званичних података, велики део таквих закључака заснива на претпоставкама.
Посебно је значајно што је посета уследила у тренутку новог заоштравања рата у Украјини и све интензивнијих руских операција на фронту.
Према наводима америчких медија које преноси руски портал, Вашингтон је Кијеву током боравка директора ЦИА у Русији наложио да привремено избегава ударе у подручју Москве и северозападне Русије.
Та мера наводно је важила од 24. до 26. августа и била је повезана са безбедношћу америчког званичника током путовања.
Ретклиф се сматра једним од представника тврђе струје у администрацији Доналда Трампа када је реч о Украјини. Он је 2025. године подржавао обнављање размене америчких обавештајних података са Кијевом након њеног привременог прекида.
Због тога руски аналитичари посебну пажњу посвећују могућности да је директор ЦИА у Москву донео поруку Вашингтона у вези са даљим током рата.
Сам Доналд Трамп накнадно је рекао да је Ретклифова посета била „донекле рутинска“, али је додао да се нада да ће из ње нешто произаћи.
Према тумачењу „Царграда“, Трампова изјава указује да је Украјина била једна од главних тема разговора.
Посета подсећа и на долазак тадашњег директора ЦИА Вилијама Бернса у Москву у новембру 2021. године, неколико месеци пре почетка рата у Украјини.
Бернс је тада разговарао са директором Спољне обавештајне службе Русије Сергејем Наришкином и тадашњим секретаром Савета безбедности Николајем Патрушевом, док је са Путином, који се налазио у Сочију, разговарао телефоном.
Садашња посета била је још необичнија јер није најављена и организована је у изузетно кратком року.
„Царград“ наводи више могућих објашњења — од америчких упозорења Москви и разговора о Украјини, до Ирана, нових санкција и других безбедносних питања.
Међутим, за већину тих сценарија нема званичне потврде.
Портал као једну од могућности наводи да је Вашингтон покушао да убеди Москву да смањи војни притисак на Украјину и прихвати неку врсту прекида ватре.
Друга претпоставка је да су САД желеле да сазнају докле је Русија спремна да иде у наставку рата и да ли постоји простор за договор пре нове велике ескалације.
Помиње се и могућност да је разматран Иран и руска подршка Техерану, али ни за то нема потврде.
Песков је после Ретклифове посете био уздржан када је говорио о могућим наредним контактима са Вашингтоном.
Он је навео да за сада не може да говори о новим договорима и да на нивоу Кремља нису планирани нови контакти.
Такође је оценио да је прерано говорити о томе да ли ће посета директора ЦИА допринети изласку руско-америчких односа из дубоке кризе.
Управо одсуство конкретних резултата навело је аутора анализе Сергеја Латишева на закључак да Ретклифова мисија можда није дала резултат којем се Вашингтон надао.
То је, међутим, процена аутора, а не званична информација Москве или Вашингтона.
Оно што је за сада извесно јесте да је директор ЦИА неочекивано и по хитном поступку допутовао у Москву, да је провео скоро девет сати у руској престоници, да су одржани разговори обавештајних служби и да је Владимир Путин одмах обавештен о њиховом садржају.
Све остало — укључујући питање да ли је Путин ипак лично разговарао са Ретклифом и шта је тачно Вашингтон желео да постигне — за сада остаје иза затворених врата.
