U najvećoj poljskoj opozicionoj stranci Pravo i pravda došlo je do velikog raskola, nakon što je lider stranke Jaroslav Kačinjski isključio bivšeg premijera Mateuša Moravjeckog i tridesetak poslanika.
Sukob je kulminirao pošto su Moravjecki i njegovi saveznici odbili da raspuste svoju frakciju unutar stranke i potpišu izjave o lojalnosti do roka koji im je postavilo rukovodstvo.
Kačinjski je poručio da su svi znali šta treba da potpišu i kakve će biti posledice ukoliko to ne učine.
Očekuje se da će Moravjecki i njegovi saveznici sada osnovati poseban poslanički klub u Sejmu. Posle njihovog odlaska, klub stranke Pravo i pravda mogao bi da se smanji na između 140 i 145 poslanika i postane drugi po veličini, iza Građanske koalicije premijera Donalda Tuska.
Raskol bi mogao ozbiljno da ugrozi planove konzervativaca da na parlamentarnim izborima 2027. godine ponovo preuzmu vlast. Glasovi desnih i nacionalno orijentisanih birača sada bi mogli da se podele između stranke Kačinjskog, dve manje desničarske opcije i novog političkog bloka Moravjeckog.
Unutrašnji sukob traje mesecima i vodi se oko budućeg pravca stranke. Kačinjski zastupa tvrđu političku liniju, dok Moravjecki pokušava da privuče umerenije birače, preduzetnike i politički centar.
Kačinjski je u martu za budućeg kandidata za premijera izabrao bivšeg ministra obrazovanja Pšemislava Čarneka, čime je dodatno potisnuo Moravjeckog i njegovu političku strategiju.
Moravjecki je potom osnovao udruženje „Razvoj plus“, koje je predstavio kao platformu za ekonomska, tehnološka i demografska pitanja. Iako je postignut dogovor da udruženje deluje u okviru stručnog saveta stranke, ono je u maju i zvanično registrovano.
Predstavnici Moravjeckog tvrde da nisu dobrovoljno napustili stranku, već da ih je rukovodstvo izbacilo zato što su pokušali da prošire njenu podršku. Uprkos podeli, poručuju da Donalda Tuska i njegovu vladu i dalje smatraju glavnim političkim protivnikom.
Raspad jedinstva na desnici dolazi u trenutku kada podrška stranci Pravo i pravda opada, uprkos pobedi konzervativca Karola Navrockog na predsedničkim izborima u maju 2025. godine.
