Albanski premijer Edi Rama izjavio je da se Albanija nalazi usred „hibridnog rata“ i da su protesti protiv spornog turističkog projekta povezanog sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa, podstaknuti delovanjem neprijateljskih spoljnih sila.
Reč je o luksuznom projektu koji bi obuhvatio zaštićeno ostrvo i deo obale na jugu Albanije, što je izazvalo snažno protivljenje ekoloških aktivista i kritičara.
Rama tvrdi da se otpor investiciji podstiče preko botova, lažnih profila na društvenim mrežama i neprijateljskih spoljnih faktora, koji koriste zabrinutost javnosti zbog zaštite prirode i geopolitičke tenzije.
„Albanija je u hibridnom ratu. Napadnuti smo“, rekao je Rama.
Protesti se nastavljaju protiv planova povezanih sa kompanijom Afiniti partners, investicionim fondom koji je osnovao Kušner. Kritičari strahuju da bi veliki turistički projekti mogli da ugroze zaštićena priobalna područja i biodiverzitet Albanije.
Rama, međutim, tvrdi da se veliki deo rasprave na internetu zasniva na dezinformacijama.
„Širi se priča da je reč o tajnom dogovoru između mene i Bibija Netanjahua preko Džareda Kušnera, što je potpuna izmišljotina“, rekao je Rama.
Prema njegovim rečima, koordinisane internet aktivnosti pokušavaju da iskoriste raspoloženje javnosti u vezi sa zaštitom životne sredine i odnosima Albanije sa Izraelom.
„Mnogo je botova, mnogo lažnih profila, mnogo napada koji dolaze sa svih strana“, poručio je Rama.
On je dodao da napadi dolaze od „neprijatelja Albanije“, koji pokušavaju da pridobiju albanske muslimane. Rama je istakao da su oni, kako je naveo, izuzetno tolerantni i proevropski nastrojeni, kao i da Albanija ima ponosnu istoriju spasavanja Jevreja i da nikada nije imala antisemitska osećanja.
Na pitanje da li su brige demonstranata opravdane, Rama je priznao da neki ljudi nastupaju u dobroj veri, ali je ocenio da neprijateljski akteri njihovu zabrinutost koriste kao oružje.
Albanski premijer pokušao je da odbaci i kritike samog projekta, navodeći da konačan predlog još nije ni predat albanskim vlastima.
„Postoji li izraz interesovanja za projekat? Da. Postoji li projekat? Ne. Investitori rade na projektu. Moramo da vidimo kada će on biti predstavljen“, rekao je Rama.
On je poručio da će svaki predlog morati da prođe postupak revizije i odobrenja pre nego što gradnja može da počne. Obećao je da će projekat biti predstavljen javnosti kako bi svi mogli da raspravljaju o njemu.
Predložena investicija postala je jedan od najpraćenijih razvojnih projekata u Albaniji, otkrivajući rastuće tenzije između želje zemlje da privuče strani kapital i zabrinutosti zbog očuvanja prirode.
Albanska obala postala je jedna od najbrže rastućih turističkih destinacija u Evropi i sve više privlači međunarodne investitore. Ekološke organizacije, međutim, upozoravaju da bi veliki razvojni projekti u osetljivim priobalnim zonama mogli da ugroze zaštićena staništa i promene predele koji su ključni za turističku privlačnost zemlje.
Rama je odbacio slike koje kruže društvenim mrežama, a koje sugerišu da bi planirano odmaralište moglo da nanese štetu biodiverzitetu.
„Društvenim mrežama kruže brojne slike projekata koji nemaju veze sa ovim, slike umirućih flamingosa, depresivnih kornjača i svega ostalog. To ne postoji“, rekao je Rama.
On je odbacio i optužbe da bi projekat privatizovao javno zemljište ili služio isključivo bogatim posetiocima. Naveo je da je sporno zemljište otkupljeno od privatnih vlasnika i ocenio da luksuzni turistički projekti donose šire ekonomske koristi.
„Mi smo deo sveta. Upravo zato što dolaze ovakve investicije, zemlje se menjaju“, poručio je Rama.
Albanski premijer branio je i ekološke standarde projekta, tvrdeći da je cilj da on postane model održivog turizma.
„Cilj nije uzeti komad zemlje i špekulisati. Cilj je izgraditi najekskluzivniju i ekološki najvredniju destinaciju“, rekao je Rama.
Uprkos protestima, Rama je poručio da same demonstracije neće odrediti budućnost investicije.
„To se nikada neće dogoditi. Ne dok sam ja na vlasti“, rekao je Rama.
