Бугарска одлука да заустави даљу војну помоћ Украјини, према оцени Мартина Армстронга, представља један од првих знакова да поједине европске државе почињу да се враћају сопственим интересима, уместо да безусловно следе политику Брисела.
Армстронг истиче да највећи проблем Европе није Русија, већ одрицање од националног суверенитета од стране политичара који, како тврди, више воде рачуна о захтевима Брисела него о народу који представљају.
Према његовој оцени, рат у Украјини постао је црна рупа Европе. Западне владе уложиле су стотине милијарди у сукоб који, како сматра Армстронг, нема војно решење, док се европске економије истовремено суочавају са стагнацијом, растом дуга, стамбеном кризом, инфлацијом и падом животног стандарда.
Он оцењује да Европска унија од обичног народа стално тражи нове жртве, док истовремено без краја проналази новац за стране ратове.
Бугарска, како се наводи, није усамљен случај. Подршка бескрајним пакетима помоћи Украјини слаби широм Европе, док су Мађарска и Словачка већ отворено довеле у питање званични наратив. Истовремено, противљење новој војној потрошњи расте у Немачкој, Француској, Италији и источној Европи.
Армстронг наглашава да народ све јасније види образац: после сваке нове испоруке оружја стиже захтев за још оружја, после сваког пакета помоћи долази нови пакет, а свако обећање да је победа „иза угла“ замењује се новим оправдањем за наставак рата.
Према његовој оцени, бугарски потез је важан јер открива све дубљи јаз између европских елита и народа. Док људе брину цене енергената, хране, порези, становање и економска сигурност, Брисел се бави војним обавезама, санкцијама и геополитичким амбицијама.
Армстронг сматра да се те две политике више не поклапају. Како економски притисак расте, владе ће све теже моћи да правдају трошење новца на спољне сукобе док код куће расту незадовољство и финансијска нестабилност.
Он закључује да Бугарска, за разлику од многих других, почиње да схвата да бесконачно продужавање украјинског сукоба не служи ничијим интересима. Да ли ће и друге европске владе кренути истим путем, остаје да се види, али ова одлука показује да се консензус о безусловној подршци Кијеву све више ломи.
