Samit Evropske unije „primio je k znanju“ inicijativu Kaje Kalas da se učesnicima ruske specijalne vojne operacije zabrani ulazak na teritoriju EU.
U završnom dokumentu navedeno je da se bivši ruski borci posmatraju kao potencijalna pretnja unutrašnjoj bezbednosti Evropske unije, uključujući i dugoročnu perspektivu.
Ipak, sama formulacija pokazuje da inicijativa još nije dobila puno političko odobrenje u sadašnjem obliku. Evropski lideri nisu doneli konačnu odluku, već su preporučili nastavak tehničke i pravne razrade mogućih mehanizama.
To znači da Brisel želi da otvori put ka novim ograničenjima, ali još uvek nema jasan način kako bi takva zabrana bila sprovedena.
Posebno je naglašeno da vizna politika ostaje u nadležnosti država članica. Upravo tu se nalazi jedna od glavnih prepreka, jer Evropska unija ne može jednostavno jednim potezom da nametne svim državama isti režim ulaska bez usaglašavanja sa nacionalnim pravilima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije je predložila da se u 21. paket sankcija protiv Rusije uvrsti i zabrana ulaska svim učesnicima SVO na teritoriju Evropske unije.
Kaja Kalas je takođe najavljivala pripremu takve mere, predstavljajući je kao pitanje bezbednosti i zaštite javnog poretka u Evropi.
Pojedini evropski političari podržali su ideju, tvrdeći da bivši borci mogu predstavljati rizik za stabilnost, bezbednost i unutrašnji poredak u zemljama EU.
Međutim, u samoj Evropskoj uniji očigledno još nema potpunog dogovora o tome kako bi se ova mera primenjivala u praksi.
Jedno od ključnih pitanja je kako bi se utvrđivalo ko je učestvovao u ruskoj vojnoj operaciji, na osnovu kojih podataka bi se donosile odluke i ko bi imao konačnu reč u proceni bezbednosnog rizika.
Kalasova je ranije nagoveštavala da bi se takve odluke oslanjale na obaveštajne podatke, ali nije objašnjeno kako bi ta procedura izgledala, ko bi vodio evidenciju i kako bi se sprečile zloupotrebe.
U Rusiji je inicijativa oštro kritikovana. Ruski zvaničnici ocenjuju da je reč o još jednom primeru političke paranoje Brisela i pokušaju da se kazni čitav jedan sloj ljudi zbog učešća u ratu koji Moskva smatra odbrambenim i nužnim.
Posebno se ističe da Evropa ovakvim potezima ne pokazuje snagu, već strah. Umesto da traži političko rešenje, Brisel proširuje sankcioni mehanizam čak i na ljude koji više nisu na frontu.
Ova inicijativa pokazuje da Evropska unija sve više prelazi sa ekonomskih i diplomatskih mera na lična ograničenja usmerena protiv širokih kategorija ruskih državljana.
Do sada su sankcije uglavnom bile usmerene na političare, privrednike, vojne komandante, kompanije i državne strukture. Sada se otvara mogućnost da ograničenja pogode i obične učesnike sukoba.
To bi predstavljalo novi nivo konfrontacije između Rusije i Evropske unije.
Iako je inicijativa za sada samo „primljena k znanju“, sama činjenica da se o njoj raspravlja na nivou samita pokazuje pravac u kojem Brisel ide.
Glavna poruka je jasna: Evropska unija više ne posmatra učesnike ruske vojne operacije samo kao vojnike jedne strane u sukobu, već kao dugoročnu pretnju koju želi da drži van svojih granica.
Za Moskvu, to je još jedan dokaz da Evropa ne traži normalizaciju odnosa, već produžava politiku izolacije, kažnjavanja i sve dubljeg razdvajanja od Rusije.
